Crkvena opština Užice obeležila je danas slavu grada uoči praznika Svete Trojice večernjim bogosluženjem i litijom kroz grad uz prisustvo mnogobrojnih vernika, građana i predstavnika lokalne samouprave Užice.
Na Svete Trojice, praznik poznat i kao Duhovi i Pedesetnica, pravoslavne crkve su ispunjene zelenom travom, grančicama i cvećem, kao simbolima obnove celokupnog ljudskog bića, od čega se pletu venčići.
Uzdajući se u milost Božiju prošli smo krsni hod nadajući se i verujući da će Bog ispuniti molitve naše i pomoći da u svakodnevnom životu prebrodimo sve ono što život donosi, poručio je u svojoj besedi protojerej-stavrofor Miloš Bosić.
–Okupili smo se da proslavimo oca, sina i duha svetogaTrojicu jednosušnu, životvornu i nerazdeljivu, koju slavi naš grad i koju svi mi slavimo. Uveren sam da Bog čuje molitve naše isto kao što je čuo molitve Isusa Navina kada je pošao da osvaja grad Jerihon i on mu je rekao da hodi sa narodom svojim oko zidina grada koji nije mogao osvojiti, svirajući, duvajući u svoje instrumente. Poslušali su reč božiju i Bog im je pomogao da osvoje taj grad, naveo je Bosić čestitajući prisutnima praznik i slavu svim žiteljima grada.
Litija je krenula ispred crkve Svetog velikomučenika Georgija, zatim se povorka uputila preko Rakijske pijace do Crkve svetog Marka, a potom preko Slanuše i centra grada ponovo se litija vratila na mesto polaska. Učesnici litije u rukama su imali bukete cveća, simbol praznika Trojice, a članovi dečijeg hora Đurđevak pevali su tokom šetnje.
Kada kažemo da smo Srbi, da smo naslednici Svetoga Save i svih onih naših prethodnika po veri i telu koji su životom svojim ugodili ocu našem nebeskom Gospod kaže gde ste u moje ime sabrani i ja sam sa vama, besedio je Bosić.
–I mi smo se danas okupili na ovaj krsni hod kroz naš divni i lepi grad da zahvalimo Bogu na svim darovima, pre svega što nam je darivao život, dušu čestitu hrišćansku koju treba da čuvamo u zemaljskom životu svom, da mu zahvalimo za svaki dan koji nam je podario da ovde poživimo, poručio je Bosić.
Osvrnuo se i na vaspitanje, poštovanje porodice u kojima treba da se zna red i da vlada ljubav u njima.
–Svaki mudar čovek nastoji da opravda poverenje svojih roditelja, svoga oca, dede i svih onih čije ime nosi. Isto tako moramo nastojati da opravdamo ime božije, ime hrišćansko. A opravdaćemo ako posle svete tajne krštenja nastojimo da živimo hrišćanski. Time što smo kršteni samo smo dobili pečat, dar duha svetoga, ali celim svojim bićem moramo nastojati da živimo svetotajinski, da dolazimo u sveti hram, da podižemo i vaspitavamo decu svoju od malih nogu, da budu hrišćani. Naše kuće naši domovi treba da budu hrišćanski, da se zna u njima ko je otac, ko je majka, ko su deca, jedni druge da vole i poštuju kao prava porodica, da ljubav među njima vlada onako što vlada između oca sina i duha svetoga, naveo je Bosić i dodao da:
–Naše škole treba da budu hrišćanske, makar tamo gde smo mi pravolsavni hrišćani, da nose ime hrišćansko, ime naših svetitelja i da naša škola ne bude samo prosvetna već i vaspitna ustanova. Da učitelj i nastavnik i svi oni kojima predamo decu na staranje pola dana brinu o njima kako o tome da nauče da pišu, tako da se lepo ponašaju i prema drugima lepo ophode. To da bude naša druga kuća. I naša država da bude hrišćanska, da se u njoj zna svaki poredak i tu da se zna kao u domu ko je domaćin, ko se pita, ko odlučuje, da se zna da smo svi mi braća među sobom i da svi mi imamo pravo i mogućnost da kažemo, da odlučujemo, da pomognemo, da lepše i lakše živimo u našoj otadžbini i u našoj crkvi treba da se zna svaki poredak, poručio je Bosić navodeći da u molitvama svojim treba da se setimo i naših Srba na Kosovu i Metohoji koji se muče i pate, ne samo ovih dana, već vekovima, a isto tako da se setimo i stradalnog naroda božijeg u Ukrajini i Rusiji gde ratuju zavađena braća, da im Bog dometne malo mudrosti da stanu i zaustave ono što dobro nije, a to je uništavanje među samim sobom.
