Obuhvat imunizacije MMR vakcinom u Užicu na zadovoljavajućem nivou (AUDIO)

Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, kombinovanom MMR vakcinom u Užicu je prošle godine bila na zadovoljavajućem nivou i obuhvat je bio oko 95 odsto. Dok je u toku prethodne godine na Zlatiborskom okrugu obuhvat bio oko 84 posto, saopštili su za Radio Lunu iz Zavoda za javno zdravlje Užice.

MMR vakcina jedna je od redovnih vakcina iz obaveznog kalendara vakcinacije. Daje se u dve doze, u drugoj i sedmoj godini života, i štiti od malih boginja, zaušaka i rubele.

Zbog pada u obuhvatu imunizacije MMR vakcinom u opštinama Arilje, Priboj, Požega i Prijepolje, Zavod za javno zdravlje Užice je u prethodnom periodu radio na informisanju roditelja o MMR vakcinaciji i sprovođenju dopunske vakcinacije propuštenih godišta.

• Kada pričamo o obuhvatu imunizacije MMR vakcinom možemo reći da je u Užicu u prethodnoj godini u drugoj godini obuhvat bio veći od 95 posto, što je zadovoljavajuće, a na Zlatiborskom okrugu je bio niži oko 84 posto. Taj pad u obuhvatu imunizacije se javlja u poslednje tri godine i to možemo objasniti kovid pandemijom, ali i neadekvatnom informisanošću roditelja, kao i širenjem različitih, nestručnih informacija na društvenim mrežama. Tako da pad u obuhvatu u opštinama Arilje i Priboj u poslednjih tri godine imamo čak između 20 i 30 procenata, navela je epidemilog ZZJZ Marija Baralić.

Garabinović: Svetske studije kao dokaz- MMR vakcina nema veze sa autizmom

Prema podacima iz Dečijeg dispanzera u Užicu je zadovoljavajući obuhvat imunizacije MMR vakcinom bio i u 2021. godini, pa je u drugoj godini bio 96, 5, a u sedmoj godni 98,72.  Dok je u 2020. godini obuhvat imunizacije u drugoj godini bio 96,92, za đake 96,72.

• Što se tiče vakcinacije mi smo dobri. I ranijih godina je bilo pojedinačnih slučajeva, tačno znamo ko neće da se vakciniše, a ti ne žele da se vakcinišu i za druge bolesti ne samo za MMR, vrlo su retki oni koji neće samo vakcinom MMR da vakcinišu dete. Od kad je bio kovid tad je malo pao obuhvat, malo se odlagala vakcinacija, jer je kovid vakcinacija malo izazvala i ovo i onda su se antivakseri na društvenim mrežama više aktivirali. MMR vakcinu najčešće vezuju sa autizmom, mada imamo decu koja su autistična, a uopšte nisu primila MMR. Sve svetske studije su dokazale da MMR vakcina nema veze sa autizmom, navela je načelnica Dečjeg dispanzera dr Novka Garabinović.

Epidemiolog Baralić je navela da bi roditelji trebalo da veruju pedijatru koji brine o zdravlju njihovog deteta i koji je najkompetentniji u pružanju informacija vezanih za vakcinaciju.

• Stručnjaci iz celog sveta uključujući i stručnjake iz Svetske zdravstvene organizacije slažu se da ne postoji veza između MMR vakcine i autizma, potvrdila je Baralić.

Kako je navela dr Garabinović, lekar procenjuje da li dete može da se vakciniše.

• Dete mora biti potpuno zdravo da bi moglo da primi vakcinu. A takođe treba i da se sačuva u tom periodu kad primi vakcinu da se ne zarazi nekom drugom bolesti, pa da i to ne veže za vakcinu, rekla je Garabinović.

Da bi obuhvat vakcinacije MMR vakcinom bio na zadovoljavajućem nivou, epidemiolozi smatraju da je na prvom mestu najvažnija informisanost roditelja od stručne javnosti.

• To znači da su informacije koje dobijaju od pedijatara i epidemiologa prave i istinite informacije, kako bi mogli da imaju znanje o tvoj vakcinaciji. Stručno su neopravdani stavovi da je MMR vakcinacija povezana sa autizmom i da postoji potreba za odlaganjem te vakcine. Većina roditelja se plaši da u tom periodu kada je preporuka za vakcinaciju, u drugoj godini, da vakcinišu svoje dete zbog pojave autizma. Jeste da se autizam javlja od prve do treće godine, što se poklapa sa vakcinacijom, ali ne postoji veza između MMR vakcine i autizma i ne postoji razlog da se vakcinacija odlaže dok dete ili neprogovori ili neprohoda. To je stručno neopravdano mišljenje, rekla je Baralić.

Ona je dodala da je vakcina najefikasnija mera prevencije protiv zaraznih bolesti, ne samo vakcina protiv MMR, već su, kako je dodala, sve vakcine bezbedne.

• Mogu da se jave neželjene reakcije posle vakcine, a to su najčešće crvenilo, bol ili otok na mestu samog davanja injekcije, navodi Baralić.

Vakcina poznata pod imenom MMR je vakcina protv malih boginja, zauški i rubele. Rizik od inficiranja virusom malih boginja imaju osobe koje nisu preležale male boginje ili nisu vakcinisane protiv malih boginja.

• Male boginje su bolest koja se naješće javlja kod male dece i zato je preporuka da se vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovede kod dece od navršenih 12 meseci. A može najkasnije i do navršenih 15 meseci života. Revakcina, odnosno druga doza protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno može i u toku prvog razreda osnovne škole,rekla je Baralić.

Prava opasnost od malih boginja leži u činjenici da virus, pored uobičajene kliničke slike, izaziva opštu slabost organizma, a samim tim mogu da se jave i komplikacije.

• MMR vakcina štiti od tri bolesti koje su naizgled bezazlene bolesti koje se javljaju u dečijem uzrastu i znaju da daju jake komplikacije. Male boginje čak mogu da izazovu i meningitis, encefalitis, rubele kod majki koje nisu preležale i nisu vakcinisane mogu da izazovu kongenitalni rubele sindrom. To su anomalije srca, centralnog nervnog sistema, kataraktu i razne druge bolesti. Šteta je kada postoji mogućnost da se neko vakciniše, da prevenira sve to, da se ne vakciniše, navela je načelnica Dečijeg dispanzera.

Doktorka Garabinović je objasnila da u slučaju da je dete zbog nečega sprečeno da primi vakcinu u uzrastu od 13 do 15 meseci, odlaže se vakcinacija do kraja druge, eventualno treće godine.

• Jedino gde su imunodeficijentna stanja kada za dete postoji opravdana kontraidikacija za davanje živih vakcina, a to su teške imunodeficijentne bolesti kada su na terapiji citostaticima, imunokortikosteroidima ili drugim za neke druge bolesti, u tom period deca ne mogu da prime vakcinu i to se naglasi i odlaže se vakcinacija do trenutka kada se steknu uslovi. Dok kod nekih postoje i trajne kontraidikacije. Tako da zbog tih koji ne mogu uopšte da prime vakcinu kada je populacija vakcinisana ona štiti i njih jer nema bolesti u populaciji. Čim je nedovoljna vakcinisanos postoji mogućnost da se ponekad javi neka od tih bolesti. Kod nas je uglavnom obuhvat vakcinacije dobar i svi slučajevi koji su se javljali bili su importovani iz okruženja gde je obuhvat vakcinacijom nešto manji, navela je načelnica.

Prema rečima dr Garabinović, uslov da se dete upiše u vrtić je da bude redovno vakcinisano.

• Prvi uslov je da je dete vakcinisano od MMR. Prilikom dolaska na sistematski za upis u školu uslov je da su deca redovno vakcinisana i to je nužno po zakonu. Od toga su jedino izuzeti oni kod kojih postoje opravdani razlozi da ne mogu da prime vakcinu i koji imaju odluku komisije o trajnoj kontraindikaciji za vakcinaciju MMR vakcinom, rekla je dr Garabinović.

Epidemije malih boginja se javljaju u epidemijskim talasima ili u ciklusima od dve do četiri godine. Kako je rekla Baralić, prethodna epidemija malih boginja u Srbiji je bila 2017/2018. godine gde je registrovano više od 6 hiljada obolelih i 15 smrtnih ishoda.

• Pre toga, iako su se javljale epidemije nekih četiri do pet godina, prethodnih 20 godina nije bilo smrtnih ishoda. To pokazuje da je došlo do pada u obuhvatu imunizacije ne samo kod nas nego u Srbiji, nego i u Evropi. Tako da trenutno imamo epidemiju morbila u susednoj Rumuniji zbog pada obuhvata vakcinacija, tako da je zbog toga neophodno da se održava visok nivo kolektivnog imuniteta jer samim tim sprečavamo obolevanje, ne samo nevakcinisanih nego i onih osoba koje iz medicinskih, opavdanih razloga nisu mogli da budu vakcinisani, rekla je Baralić.