Oko 70 mališana, korisnika užičkih vrtića, ima određene intolerancije na hranu i nutritivne alergije, što je od 3, 4 odsto do pet odsto ukupnog broja dece upisane u Predškolsku upravu Užice 2021/22. godine(2060).
Prema navodima iz te ustanove, broj dece sa alergijama i intolerancijama na određene namirnice je konstantan u poslednje tri godine(+/- 10%).
– Najčešći alergeni kod naše dece su proteini mleka(kazein), mlečnih proizvoda i jaja, zatim riba, belo brašno(gluten), nešto crvenog povrća i voća i orašasti plodovi, napomenuli su za Lunu iz Predškolske ustanove Užice pojasnivši da deca uglavnom imaju pseudo-alergijske reakcije na određene namirnice koje su prolaznog karaktera, te da je povratak u normalan režim ishrane uglavnom moguć od navršene sedme godine deteta.
Prema navodima direktorke Veselinke Jovanović, roditelji su u obavezi da sarađuju sa nutricionistom PU Užice, da ga obaveštavaju o rezultatima obavljenih testova i analiza i o eventualnim izmenama koje deca imaju u ishrani.
– Najveći broj roditelja prijavi neki problem u ishrani dece u septembru, kada mališani kreću u vrtić, a kako školska godina odmiče dobar deo dece se vraća standardnom načinu ishrane i roditelji donose analize da dete nije više alergično, napomenula je Jovanović.
Predškolska ustanova obezbeđuje uglavnom zamenski obrok za decu koja imaju problem sa pojedinim vrstama namirnica. Izuzetak su deca koja imaju intoleranciju na gluten, pa je roditeljima dozvoljeno da donose svoj hleb od bezglutenskog brašna koje im je prepisano na recept.
– Uz taj hleb deci se obezbeđuje obrok kao i svakom drugom detetu. Roditelji donose hleb i predaju ga radniku u kuhinji u posudi naznačenoj sa imenom deteta i servirka ga poslužuje uz obrok detetu, pojasnili su iz Predškolske ustanove spomenuvši i da su izašli u susret roditeljima i dozvolili kontrolisano unošenje obroka, ali i smanjenje cene vrtića za 50 odsto, u slučaju kada su deca intolerantna na gluten i mleko i jaja.
Što ranije utvrditi alergene
– Alergije na hranu su u konstantnom porastu svuda u svetu, tako i u Srbiji, napomenuli su iz nacionalnog udruženja Alergija i ja, tokom nedavne posete Užicu, ukazavši da alergijske reakcije, anafilaktički šok i smrtni ishod mogu biti posledice unosa nekada i male količine alergena.
Specijalista pedijatrijske imunologije i alergologije dr Gordana Petrović, sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Dr Vukan Čupić, napomenula je u Užicu da je neophodno u što ranijem dobu dece identifikovati nutritivne alergene.
– Uticaj koji alergije i intolerancija na hranu imaju na kvalitet života pojedinca, ali i cele porodice, je veliki. Počevši od neobezbeđenih obroka za decu u vrtićima, produženom boravku u školama, studentskim menzama, dečijim odmaralištima, do neadekvatnih deklaracija proizvođača i uvoznika hrane, slabije ponude allergy free proizvoda i visokih cena takvih proizvoda. Pacijenti i roditelje pacijenata sa visokim klasama alergija su u konstantnom strahu od anafilakse, po smrt opasne alergijske reakcije. Da problem bude još veći, adrenalinkski injector – epinefrin, jedini lek koji pacijent sam sebi može da primeni u slučaju anafilakse, nije na listi lekova, nedostupan je pacijentima, a s tim u vezi, promena pravilnika za primenu u školama i vrtićima je praktično nemoguća, ukazali su iz nacionalnog udruženja Alergija i ja koje sprovodi i projekat Hrana pod lupom radi poboljšanja kvaliteta života osoba sa tim poteškoćama.
Više od 4 300 građana je potpisalo peticiju koju je pokrenulo Nacionalno udruženje Alergija i ja kako bi sve predškolske i školske ustanove u Srbiji obezbedile adekvatnu hranu deci sa zdravstvenim ograničenjima u ishrani.
