- Prestonica kulture Srbije je jedna od najvažnijih programskih aktivnosti Ministarstva kulture kojom želimo dodatno da doprinesemo decentralizaciji kulture i istaknemo veliku važnost ravnomerne dostupnosti kvalitetnih sadržaja kulture u svim delovima naše zemlje, navela je Maja Gojković, ministarka kulture, u uvodnoj reči vodiča kroz program Era kulture predstavljenog javnosti u godini kada je Užice prestonica kulture Srbije.
Međutim, tokom okruglog stola u užičkoj biblioteci je otvoreno pitanje u kojoj su meri osobama sa invaliditetom dostupni sadržaji i programi ustanova kulture u Užicu.
- Kada su u pitanju osobe sa senzornim invaliditetom, na nekim smo početnim fazama. Moramo i sugrađanima koji se suočavaju sa oštećenjem vida i sluha da učinimo dostupnim sadržaje ustanova kulture, poručila je Ana Đokić, sekretar Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga.
Jesu li ustanove kulture u gradu fizički pristupačne osobama sa invaliditetom?
- Imamo ustanove kulture koje nemaju rampe za osobe sa invaliditetom.
- Rampe koje su već izgrađene moraju da sadrže i dodatne elemente, kao što su gelenderi.
- Gradska galerija je nepristupačna osobama koje imaju fizički invaliditet.
- Narodno pozorište je delimično dostupno jer osobe sa invaliditetom mogu fizički da uđu u pozorište. Mala sala pozorišta je nepristupačna osobama sa invaliditetom.
- Radujemo se najavi završetka radova na izgradnji lifta u Gradskom kulturnom centru.
- U interesu nam je da Narodni muzej Užice bude što prilagođeniji osobama sa invaliditetom, ukazivala je Ana Đokić.
Filip Baralić, direktor Gradskog kulturnog centra Užice, najavio je da će za oko 15 dana biti završen lift u zgradi GKC-a, čime će ta ustanova, kako je rekao, 90 odsto biti pristupačna u celom prostoru osobama sa invaliditetom.
Prema navodima Baralića, neophodan je iskorak u pristupačnosti vizuelne umetnosti osobama sa invaliditetom.
- Neophodno je sistemski i institucionalno razviti mehanizme i metodologiju kao odgovor na zahteve osoba sa invaliditetom, istakao je Baralić najavljujući da će izložbene prostorije prilagoditi osobama oštećenog vida u okviru projekta Dodirni svetlost.
- Nabavićemo određenu količinu neophodne opreme: plejere, slušalice, mobilne taktilne staze koja će nam pomoći da prilagodimo izložbu osobama sa invaliditetom, najavio je.
Narodna biblioteka Užice je 2011. godine pokrenula projekat Kultura za sve sa idejom da invalidima, starijim osobama, bolesnima i trudnicama dostavlja knjige na kućnu adresu.
- Biblioteke, kao demokratske ustanove, vode se postulatom da su dostupne za sve svoje korisnike bez obzira na pol, rasu, nacionalnost, pa i na invaliditet. Biblioteka je 2003. godine napravila pristupnu rampu i godinama unazad se trudi da sve svoje usluge i programe prilagodi svim svojim korisnicima. Jedina kategorija osoba sa invaliditetom kojima nije dostupna standardna štampana građa jesu osobe sa oštećenjem vida. (…) Nabavili smo više od 300 zvučnih knjiga, imamo 25 knjiga na Brajevom pismu, imamo društvene igre za osobe sa oštećenjem vida, predočila je Dušica Murić, direktorka Narodne biblioteke Užice, spomenuvši tokom okruglog stola da postoje manjkavosti kada je u pitanju dostupnost sadržaja bibloteke gluvim i nagluvim osobama. Podsetila je da korisnici biblioteke, dobijanjem šifre od bibliotekara, mogu na sajtu i da slušaju određene knjige.
Na veb sajtu Narodnog muzeja Užice i drugih ustanova kulture u gradu i državi, prema navodima Slavice Stefanović, direktorke užičkog Narodnog muzeja, ne postoje informacije o pristupačnosti tih objekata osobama sa invaliditetom.
- Mi smo sada postavili na naš sajt informaciju da je Narodni muzej pristupačan za osobe sa invaliditetom jer imamo guseničar. Nabavili smo guseničar projektom 2020. godine i obučili našeg čoveka koji radi na tome. Dakle, nemamo nikakav problem da dođete na našu postavku jer se kolica postavljaju na guseničar, kazala je Stefanović. Prema njenim najavama, Narodni muzej planira da omogući osobama sa invaliditetom da parkiraju vozilo ispred zgrade muzeja, o čemu će obavestiti javnost i na zvaničnom sajtu te ustanove.
Obavestili su iz Narodnog muzeja da će delimično biti taktilna nova stalna muzejska postavka (u pripremi) koja će pratiti razvoj i istoriju užičkog kraja od neolita do savremenog doba.
- Uradićemo predmete koje ćete moći da opipate i osetite. Sve drugo planiramo da radimo u nekoj drugoj fazi, rekla je Stefanović uz napomenu da osobe sa invaliditetom mogu bez barijera da prisustvuju najavljenim koncertima ispred muzeja.
U Jokanovića kuću ne mogu lako osobe sa invaliditetom zbog stepeništa. Nebojša Sarvan, zaposlen u Gradskoj upravi, napomenuo je da nije moguća nikakva adaptacija prostora radi bolje pristupačnosti Jokanovića kuće podsetivši da je taj spomenik kulture zaštićeno kulturno dobro.
- Značila bi nam virtuelna prezentacija Jokanovića kuće na sajtu Narodnog muzeja, ukazali su na okruglom stolu iz lokalnih udruženja osoba sa invaliditetom dodavši da im je problem da fizički uđu i u objekat hidrocentrale Pod gradom.
- Digitalnim putem to možemo da približimo svakom građaninu, ne samo osobama sa invaliditetom, navela je Ana Đokić istakavši značajnim što gradske ustanove ustupaju prostore za programe iz kulture u organizaciji udruženja osoba sa invaliditetom.
Pored fizičke pristupačnosti ustanova kulture osobama sa invaliditetom, prema navodima Nebojše Sarvana, važna je i informaciona pristupačnost za lica oštećenog vida i oštećenog sluha.
- Ne bi bilo zgoreg, između ostalog, da u institucijama kulture i drugim javnim institucijama imate bar jednu osobu koja poznaje gestovni jezik. To bi bila osoba koja u isto vreme postaje i pravi kustos za lica oštećenog sluha.
- Mnogo je važno i da osoba sa invaliditetom kao akter bude afirmisana u stvaranju kulturnih sadržaja, odnosno da im se omogući da se afirmišu kao stvaraoci kulturnih dobara i da mogu da učestvuju u prezentovanju kulturnih sadržaja, ukazao je Sarvan.
Talenti dece ometene u razvoju nisu dovoljno primećeni u lokalnoj zajednici, prema navodima Marice Lazović, predstavnice Osnovne škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju Miodrag V. Matić.
- Ta deca su pasivni posmatrači svih kulturnih dešavanja u gradu, dok jako puno dece sa smetnjama u razvoju ima skriveni talenat. Ako je dete neverbalno, ne znači da nije muzikalno. Dete koje ne priča, ne mora da znači da ne može odlično da svira klavir. Takvu podršku trenutno mi nemamo. Deca fantastično imaju izražene likovne sposobnosti, ali je problem što nemaju mesto gde to mogu da iskažu i pokažu i da ih stimulišemo. Radimo to kroz individualne tretmane, ali ta deca nisu viđena van tih okvira. (…) Roditelji nemaju adekvatnu podršku da imaju ustanovu u koju mogu da odvedu decu na slikanje, muziku, istakla je Lazović predloživši da bi trebalo češće organizovati radionice za decu ometenu u razvoju u gradskim ustanovama.
Prema navodima direktora Gradskog kulturnog centra, Dečji kulturni centar (nakon izgradnje) biće veliki resurs. Angažovanje defektologa uz predavače u kulturnom centru, kako je dodao, pomoglo bi da redovne radionice budu više inkluzivne.
- Napravite im prilagođen kulturni sadržaj. To je suština, dodao je Nebojša Sarvan.
Suština opstanka svake osobe sa invaliditetom jeste da bude integrisana u društvo, ukazala je Marija Karadarević, redovni posetilac dešavanja u gradskim ustanovama kulture bez obzira na fizičke poteškoće.
- A ne možemo biti integrisani ako ne budemo bili prisutni u društvu. Nisam ja sedela u kući i čekala da kultura dođe po mene, ja sam uvek išla u susret kulturi, istakla je Karadarević poručivši i da je neophodno osloboditi osobe sa invaliditetom od stereotipa da nisu prihvaćeni.
