U Osnovnoj školi „Ratko Jovanović“ osnovana je učenička zadruga koja nosi ime Zvončić i koja okuplja sve osnovce i to kroz rad i druženje. Oni se bave poljopriredom, proizvodnjom i preradom voća i povrća, izradom suvenira, radom u plasetenicima a svojih ruku delo neretko izlažu na manifestacijam. Zarađeni novac potom ulažu u svoju školu, a širom Srbije postali su poznati kada su novcem prikupljenim od svog rada osnovali i uredili seosku biblioteku.
– Živimo na selu i većina stvari kojima se bavimo već nam je poznata, ali kroz zajednički trud i rad dodatno se učimo radnim navikama. Devojčice prave džemove, kupimo šljive i krompir, vrganje, jabuke. Posle to sušimo, stavljamo u džem. Na putu od škole do kuće bereme šipurak i glog, pa posle i od toga nešto stvaramo. Pravimo palačinke, posle to sve izlažemo. Zaista nam je lepo, mnogo toga naučimo u školi i zadruzi, te neke prave a možda i malo zaboravljene vrednosti, kaže za RINU učenica Teodora Aleksić.
U ovom kraju postoji duga tradicija zadružnog rada i življenja, pa je nastavno osoblje na čelu sa Draganom Pavlovićem koji je do skoro bio i direktor škole, želelo da te vrednosti prenese i na decu, kako bi stekli radne navike i spremili se za životne izazove. Da na vreme shvate šta znači preduzetništvo, šta znači raditi i sam zaraditi.
– Tu su za sve poslove, imamo naše plastenike u kojima rade sve što treba. Čak smo uz pomoć donacija oformili i časopis, pa onda svoja iskustva pretvaraju u jako lepe tekstove. Oni proizvode hranu, bave se proizvodnjom povrća, pomažu u svemu što treba. Sadili smo papriku i kupus, njima je to mahom svima poznato od kuće, ali mi smo tu da ih dodatno usmerimo. Ponosan sam na sve što smo uradili do sad, ponosan sam na ovu divnu decu koja sa zadovoljatvom prihvataju prave vrednosti, rekao je Dragan.
Mališani na ovaj način zarade i džeparac, ali ono što je najvažnije stvaraju uspomene za čitav život. Neretko od novca zarađenoh od prodaje proizvoda koje su sami napravili pomažu ugrožnoj deci.
