Prijepolje – Iako godina izuzetno sušna i teška za poljoprivrednike, braća Žunić iz Prijepolja ne odustaju od proizvodnje krompira. Na parcelama od osam hektara, sopstvenim ali i iznajmljenim, posadili su ovo povrće i tokom sezone imaju prinosa nekoliko desetina vagona. Ono što ih je spasilo jesu sistemi za navodnjavanje.
– Najveći deo leta je bio sušan. Uz to imali smo hladno proleće i generalno vrlo malo padavina tokom godine. Mi smo se izvukli zahvaljujući limskoj vodi i našem ulaganju da je imamo kad god je potrebno. Ispostavilo se da je najbolji poslovni potez ove godine to što nismo sejali krompir na Jabuci. Uštedeli smo tako najmanje milion dinara hemije i zaštite, jer su na parcelama preko 1000 metara nadmorske visine suša i stalni vetrovi ostavili pravu pustoš. Malo je ozbiljnijih proizvođača krompira koji su uspeli da izvade onoliko krompira koliko su zasejali, objašnjava Stevan Žunić.
Vodeći računa o specifičnostima proizvodnje kozumnog krompira Žunići su rasporedili setvene površine na sopstvenim ili iznajmljenim parcelama u Beglucima, Gračanici, Jabuci, Babinama…Pošto su poslednjih godina sve više prepoznati kao primerni proizvođači kupusa, mladog i kiselog, ovoj kulturi obično pripadnu parcele u Gračanici i u Beglucima.
– Tako najčešće bude, ali ove godine smo i krompir zasejali u Gračanici što se pokazalo kao spasonosan potez jer su ove parcele zajedno sa onim u Beglucima, na porodičnom imanju, pokrivene sistemima za navodnjavanje, dodaje Stevan.
Gazdinstvo braće Žunić je bez dileme najuspešnije u limskoj dolini a teško je i na širem prostoru naći sličan primer. Godišnje se krompirom i kupusom zaseje odnosno zasadi oko 8 hektara, nekad je to približno pa jednako, ali primat i dalje ima krompir jer je za ove čestite proizvođače od nemerljivog značaja da ispoštuju tradicionalne kupce iz Srbije i okolnih država.
– Kada se bavite poljoprivredom i radite u fabrika pod otvorenim nebom, zarada je uvek neizvesna jer na nju utiče mnogo faktora. Nekih godina budemo zadovoljni samo ako povratimo uloženo, da ne odemo u minus. Osim proizvodnje krompira, razvili smo i proizvodnju i kiselog kupusa koji se, u takvom stanju, često može naći u dobro snabdevenim marketima širom Srbije. Što se pokazalo kao dobar potez, kaže Dejan Žunić.
Njihovi proizvodi, krompir i kupus, ove godine odlaze najčešće u Vojvodinu, Beograd i neke od okolnih država iz sastava nekadašnje SFRJ. Veleprodajna cena krompira se kreće od 60 do maksimalno 80 dinara a na nekim zelenim pijacama i u prodavnicama u Beogradu krompir ide od 110 do 140 dinara za kilogram.