Pandemija virusa korona značajno je ubrzala i pojačala probleme koji postoje u adolescenciji, jedan je od zaključaka, do kojih su došli stručni govornici tribine „Pandemija i mentalno zdravlje mladih – vrh ledenog brega“, a zatim su ponudili i rešenja ovih izazova.
Tribinu je, u online formatu, organizovao EU info kutak Niš, u saradnji sa Centrom za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Niš, a učestvovali su dr Čedomir Šagrić, načelnik Centra za promociju zdravlja, Nikola Božanović iz Kluba za osnaživanje mladih 018 – KOM 018, kao i polaznici ovog kluba.
Odrasli su na pandemiju reagovali strašljivo, i zaboravili da time dodatno komplikuju situaciju mladima i deci, rekao je dr Šagrić. Jedan od izazova za mlade bilo je i drugačije organizovano školovanje, što je dovelo i do umanjenja fizičkog kontakta među decom.
“Mladi u pojačanoj meri osećaju bezvoljnost, anksioznost, depresivnost”, smatra doktor, te dodaje da naše društvo ne podržava mlade dovoljno, pozivajući se na istraživanje koje je pokazalo da uporište ne nalaze ni u školi ni u porodici.
“Ima mnogo toga što nazivamo nestrukturisano slobodno vreme. Kada završite obaveze, školu, ne znate šta ćete sa sobom dalje. Nemate ponudu koja bi vas aktivirala i mobilisala da kreativne kapacitete podignete, i time čuvate mentalno zdravlje. I kultura je mentalno zdravlje, i ljubav, sport, slobodno vreme, sve je to mentalno zdravlje”, dodao je on.
Na tu ideju nadovezao se Nikola Božanović:
“Došli smo u situaciju da mladi, u ovoliko velikom gradu, nemaju dovoljno sadržaja, a jedno povlači drugo: ako ne date dovoljno sadržaja, mladi počinju da se povlače, bivaju samodestruktivni, i ne provode slobodno vreme na kvalitetan način.”
Sa kim mladi razgovaraju o mentalnom zdravlju?
“Mladima je stvarno neophodna institucionalna podrška. Možda nje nema na dovoljnom nivou”, pita se doktor Šagrić. Prema njegovim rečima, poveravanje vršnjacima jeste korisno, jer je jedna vrsta olakšanja, ali često ostane samo na tome. Mladi bi trebalo da se obrate roditeljima, psiholozima i pedagozima u školi.
O nedostatku institucionalne podrške govorili su i mladi posmatrači iz publike. “Sve je to na nervnoj bazi” – rečenica je, kako kaže jedna devojka, često čula od doktora, osetivši se pritom da time umanjuju ozbiljnost njenih tegoba. Drugi svedoče da je mentalno zdravlje i dalje tabu tema.
Dakle, kako osnažiti mlade da potraže pomoć? Kako im dati do znanja da je traženje pomoći odlika snage, a ne slabosti?
“Kada sam bio tinejdžer, nije mi palo napamet da uđem u zdravstvenu ustanovu i da zatražim pomoć, jer se nisam osećao udobno. Možda se vi sada osećate udobnije. Pomoć mora da bude dostupna, besplatna i tu kada je potrebna”, kaže doktor i ističe: “Učite se da iskazujete svoje potrebe.”
Šagrić je ukazao na još jedan važan problem – da su određene grupe mladih gotovo nevidiljive, i da suštinski nemaju nikakvu podršku, poput mladih na selu, ili onih koji nisu ni zaposleni, niti su učenici.
Celu tribinu možete pogledati na YT kanalu EU u Srbiji.
Pročitajte još:
Safebook – Za bezbednost i sigurnost mladih
Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja
Evropski ciljevi za mlade: Mentalno zdravlje i dobrobit i kvalitetno učenje
Kako da upravljamo brigama, a ne one nama?
