Kada je proglašen parkom prirode? Ko njime rukovodi? Kada je proglašen parkom prirode?
Odlukom Vlade Republike Srbije iz oktobra 2017. proglašen je Park prirode Zlatibor kao zaštićeno područje prve kategorije, na predlog ministarstva zaštite životne sredine, a prethodno uz dostavljen izveštaj i detaljno izrađenu studiju od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Koliko ima zaposlenih?
Park prirode Zlatibor je poveren na upravljanje JP Srbija šume i njegovim delovima ŠG Užice i Prijepolje. Zaposlene čine upravnik, rukovodioci, čuvarske službe, referenti na nivou gazdinstava i sami čuvari u parku prirode, čuvara u Parku prirode na području Užica ima šest, a na području Prijepolja dva. Sva zaštićena dobra u Srbiji obavlja Sektor za zaštitu životne sredine u Beogradu koji upravlja radom svih zaštićenih područja u Srbiji.
Koju površinu obuhvata? Da li je samo na teritoriji opštine Čajetina i koje su njegove specifičnosti?
Park prirode Zlatibor nije samo na teritoriji opštine Čajetina, on zauzima i deo grada Užica, Priboja i Nove Varoši, prostorno 72 posto je na teritoriji opstine Čajetina, ukupna površina je 42000 hektara Šumskom gazdinstvu Prijepolje pripada oko 7000 hektara, a 35000 hektara je na prostoru Užica i Čajetine
Ima li nekih specifičnih vrsta biljaka i životinja?
Sve te specifičnosti i vrednosti koje poseduje Zlatibor kao jedna od najlepšiih planina u Srbiji, a i šire, su i opredelile nadležne da Zlatibor svrsta u Park prirode prve kategorije.
Nepokretna kulturna dobra su manastirski kompleksi Uvac i Dubrava, imamo crkvu brvnaru u Jablanici, Dobroselici, Draglici i Semegnjevu, to su vrednosti koje su nepokretne i koje iz dana u dan poprimaju sve veći značaj, sve veće posete i naša uloga je da pružamo pomoć i da uređujemo prostor, da ga čuvamo. Pored tih dobara, velike prednosti Zlatibora su i šume, to su autohtone šume crnog i belog bora kao mešovite šume, a pored njih imamo i jelu, bukvu i smrču kao mešovite šume, a ima i pojedinačnih grupacija šuma, cera, bukve, a od zaštićenih vrsta na Zlatiboru prisutna je munika, breza klokočika i dren. Na području Zlatibora ima 154 registrovanih vrsta ptica što je oko 40 posto registrovanih ptica u RS; beloglavi sup, suri orao i orao zmijar. Ima 30 vrsta sisara i to je oko 40 posto u odnosu na Republiku. Pomenuo bih lovne vrste sa lovostajem; divlja svinja, srna, vuk, medved, a medveda kad pominjem, mi smo locirali tri medveda na području Parka prirode Zlatibor; dva mužjaka i jednu ženku i već četvrtu godinu sprovodimo monitoring, tj praćenje i prihranu. Oni su naseljeni trajno na teritoriji parka i prate se u saradnji sa Biološkim fakultetom u Beogradu.
Kako ste zadovoljni odnosom ljudi prema parku prirode? Sa kojim problemima se zaposleni susreću (požari, seča šuma, bespravna gradnja) Kako se uopšte narod odnosi prema Parku prirode Zlatibor?
Svaka novina donosi bojazan da će se nešto desiti, da će neko nekome nešto zabraniti, ali mi smo već u šestoj godini rada, a prva godina je bila najteža. Čuvarska služba i svi zaposleni upućuju lokalno stanovništvo na značaj i ulogu koji ima park prirode. Mi smo uvek u komunikaciji sa ljudima, prve godine su obeležene granice parka, nakon toga smo uradili 300 kilometara planinarskih staza na prostoru celog parka, pored tih radova, mi smo pristupili uređenju vodopada Skakavac u Semegnjevu i pored vrednosti koje ima Gostiljski vodopad. Nisam pomenuo Crni Rzav, Uvac koji su u hidrološkolm i geološkom pogledu bitni za park i Srbiju samu. Napomenuću da je Srbija najniža po stepenu zaštite svojih prirodnih dobara, negde do 8 posto. Uzmimo primer evropskih zemalja Nemačka je na 40 posto, Slovenija i Hrvatska 12-14 posto. Što se tiče građevinskih radova koji se izvode u Parku prirode, oni moraju biti u skladu sa prostornim planom Parka prirode, a naravno i sa planom generalne regulacije nadležne opštine. Kad se radi projekat, pored dokumenata koje izdaje lokalna samouprava, nadležno ministarstvo izdaje akt o uslovima zaštite prirode za vid gradnje i to samo tamo gde je gradnja dozvoljena. Imalo je nekih nesuglasnica gde nisu promenjene namene parcela u okviru parka prirode pa se dešavalo da nadležni izdaju dozvolu, a zemljište se vodi kao njiva, livada, pašnjak, šuma, a traži se građevinska dozvola. Mi se trudimo da sa nadležnim ministarstvom i lokalnim samoupravama rešimo to, oni svi imaju želju. Inicijatori smo da se omogući stanovništvu i želja svih je da se naseljavaju zlatiborska sela i mesta, a bespravna gradnja se dešava kada ljudi sa strane koji kupe zemlju ipak dobiju dozvole, ali nadležne inspekcije rade svoj posao, ima i rušenja jer se ne sme dozvoliti da se naruši park prirode i njegove vrednosti.
Da li je Ribničko jezero u sastavu parka prirode?
Ribničko jezero jeste u sastavu Parka prirode, u trećem stepenu zaštite, i 2018. proglašeno je ribolovno područje Parka prirode Zlatibor gde je glavna atrakcija jezero. Sportski ribolov je vrlo zastupljen na jezeru, a mi svake godine 5 do 10 hiljada jedinki pastrmke i ostalih riba ubacimo u jezero. Vrste riba koje imamo su potočna pastrmka, vijun, koji je veoma ugrožen i još neke domaće vrste, klen, krkuša itd.
Da li će se Ribničkom jezeru menjati namena?
Sedamdesetih godina pregrađen je Rzav i napravljeno je Ribničko jezero koje je glavni snabdevač vode za Zlatibor i Čajetinu i za sada je ono opredeljeno za tu namenu, a planovi opštine nisu došli do nas. Verovatno imaju svoje planove, a oni moraju biti usklađeni sa planom Parka prirode Zlatibor i moraju biti dobijene saglasnosti od svih nadležnih ministarstava. Ljudi koji rade na tome imaju načina i da reše problem vodosnabdevanja, a sve mora biti urađeno u skladu sa odlukama ministarstva za zaštitu životne sredine.
Primetili smo u poslednje vreme i pojavu kvadova na teritoriji parka, da li oni utiču na životnu sredinu i da li ometaju život biljaka i životinja?
Ceneći ljude koji poseduju kvadove i koji žele da tako ostvare prihod, ali i ljude koji uživaju u tim vožnjama, nemamo ništa protiv da se oni koriste u Parku prirode Zlatibor. Mi postavljamo infotable gde nije dozvoljeno da prolaze kvadovi, a nudimo im i razne šumske puteve kojima mogu da se kreću kako ne bi išli preko livada i pašnjaka. Imam dosta poziva od lokalnog stanovništva vozači dođu u sred leta kad ljudi kose pa pogaze livadu, pokidaju ograde, ali ovo je rešivo i pravimo patrole da bi rešili problem. Ovde je neophodan koordiniran rad između lokalne samouprave, ministarstva unutrašnjih poslova i nas, jer ukoliko neko u lancu zataji problem neće biti rešen na zadovoljstvo svih.
Koji broj ili procenat stanovništva živi u samom parku prirode Zlatibor?
Park prirode Zlatibor je van naseljenog mesta Zlatibor, U Parku prirode su pretežno sela. Ima 19 mesnih zajednica, 10 iz opštine Čajetina: Panjak, Semegnjevo, Gostilje, Dobroselica, Stublo… Oko 2500 do 3000 ljudi živi na tom priostoru, zajedno sa vikend posetama koliko smo mi preko čuvarske službe uspeli da to ispratimo.
Da li ima mladih?
Dolaze mladi i vraćaju se, mi činimo sve da se ljudi vraćaju. U Semegnjevu su planinari adaptirali Planinarski dom. Postavili smo klupe i ložišta za piknike. Na planinarskoj stazi ima 15 nadstrešnjica u slučaju kiše ili za ručak i odmor, postoje pojedinačni stolovi sa klupama, klupe, činimo sve da se ljudi vrate i da vide šta je to Zlatibor van Zlatibora.
To je ono što Vi želite da sačuvate i sa time da postanete prva eko-opština?
Tako je. Uz koordiniran rad, posebno sa KJP Zlatibor, mi uspevamo da održavamo naš park. Imamo i našu mehanizaciju. Moram se požaliti da u Dobroselici na mestu koje smo očistili, ljudi ponovo odlažu otpad , mi pokušavamo i sa kamerama pa će se lakše pratiti ugrožavanje prirode. Želimo više preventivno da delujemo, ali gde ne može, mora se pisati i prijava preko nadležnih inspekcija.
Šta mi kao društvo možemo da uradimo da očuvamo Park prirode Zlatibor? Šta vi očekujete i želite?
Želimo da ljudi cene sve ono što je urađeno: na Ribničkom jezeru, na Rzavu, Uvcu, Dubravi, vodopadima; bilo gde ćete videti trud i rad lokalne uprave i javnih komunalnih preduzeća. Narod mora da čita na info tablama i da održava Zlatibor čistijim i lepšim za sve.
Znači li to da se neko trudi da Zlatibor nije samo izgradnja, nego i priroda?
Mi nismo protiv gradnje u načelu, ali ona mora biti u stilu i po propisima, na mestima na kojima je dozvoljeno. Gradnja pospešuje razvoj turizma, a bez toga nema ni ljudi. Mi se dosta zalažemo za obnovu starih kuća, ima i lepih kompleksa kao na primer u Šainovcima, to je taj starovlaški stil gradnje, prirodni materijali i zelena gradnja koja tek dolazi će dati rezultate. 
Foto: Žarko Pantović
Svi medijski sadržaji nastali u sklopu projekta „Ne živim u gradu – Moj izbor i mogućnost!“ su završavani odjavnom tekstom u kojoj je navedeno:
Medijski sadržaj je deo projekta „Ne živim u gradu – Moj izbor i mogućnost!“.
Projekat sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
