„Pismenost je zaista mnogo više od pukog učenja slova i reči. Pretvara kapljice mastila na papiru u prozore na svet; to je ključ koji otvara vrata znanja, emancipacije i mašte,“ poručuje nam Odri Azule, generalna direktorka UNESKA, povodom ovogodišnjeg Međunarodnog dana pismenosti.
Širom sveta 8. septembra obeležava se Međunarodni dan pismenosti. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, da bi se svake godine, bar na taj dan, istakla važnost čitanja i pismenosti, kako u životu pojedinca, tako i društva u celini. Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a time i pravo na pismenost.
Međunarodni dan pismenosti 2023. godine obeležava se se pod sloganom „Promovisanje pismenosti za svet u tranziciji: Izgradnja temelja za održiva i mirna društva“. Pismenost nije samo sposobnost čitanja i pisanja, već i sposobnost razumevanja i primene informacija u svakodnevnom životu. Ona otvara vrata znanju, kulturi i boljim prilikama. Međutim, i dalje postoji globalna nejednakost u pristupu obrazovanju i pismenosti. Ovaj dan je prilika da se podsetimo koliko je pismenost ključna za individualni razvoj, socijalnu inkluziju i ekonomski napredak.
Bibliotekari OŠ „DušanJerković“ iz Užica trude se da kroz svoje aktivnosti i projekte rade na poboljšanju i promovisanju svih vrsta pismenosti, teže da podstaknu razmišljanje na ovu temu i da ukažu učenicima koliki je značaj celoživotnog učenja. Kao i prethodnih godina bibliotekarke Mirjana i Ana održale su učenicima niz predavanja na temu značaja pismenosti. Takođe su pripremile i postavile izložbu o prvim srpskim štamparijama i knjigama, s posebnim osvrtom na Rujansko četvorojevanđelje, koje je zapravo prva knjiga odštampana u Srbiji davne 1537. godine u manastiru Rujan nadomak Užica, i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija, koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima.
Učenici škole upoznali su se i sa najnovijim podacima: u Srbiji prema popisu iz 2011. bilo je 1,96 % nepismenih, a prema popisu iz 2022. manje od 38.000 stanovnika, odnosno njih 0,63 %, starih 10 i više godina – nepismeno je. A od toga, nepismenih žena daleko je više nego nepismenih muškaraca. Udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi čak 71%. Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina. U svetu situacija je i dalje puna nepravde i nejednakosti: 244 miliona dece školskog uzrasta još uvek ne ide u školu, od kojih 98 miliona u podsaharskoj Africi. U isto vreme, 763 miliona odraslih i dalje ne zna da čita i piše – dve trećine su žene. Ako je pismenost pobeda čovečanstva, univerzalna pismenost treba da postane stvarnost, a ne samo cilj.
Mirjana R. Pejović, Ana Duković
