Državna revizorska institucija sprovela je reviziju u devet srednjih škola i donela 74 preporuke za otklanjanje nepravilnosti u postupcima javnih nabavki. I nije reč samo o organizaciji ekskurzija, što je najčešće pod lupom javnosti. Izostavljanje radova, pa njihovo naknadno ugovaranje mimo javnih nabavki, prekoračenje ugovorenih vrednosti ili nepoštovanje ugovorenih uslova, nedostatak kontrole, samo su neke od nepravilnosti.
U postupku javne nabavke, početna vrednost dogradnje škole utvrđena je na 232 miliona dinara.
Kroz pet izmena javnih nabavki u 2021. i još šest izmena i dopuna u 2022. godini investicija je izašla na 295 miliona dinara.
–Većina srednjih škola nije celovito uredila i planirala nabavke. U sprovođenju nabavke izostale su kontrolne aktivnosti zaposlenih, dok sistem praćenja i izvršenja ugovora nije uspostavljen na dovoljno efikasan način, rekao je Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije.
Zbog rupe u zakonu o javnim nabavkama, neke se, iako logične celine, kupuju na etape. Zanimljivo je i da je samo jedna škola kroz nabavku zahtevala usluge stručnog nadzora u građevinarstvu i bezbednosti, čime je obezbedila i veću konkurenciju.
Međutim, nekada i previsoki zahtevi naprave problem. Tako je jedna škola za organizaciju ekskurzije tražila da ponuđač ima određen broj realizovanih ekskurzija u inostranstvu, lekara u pratnji, minimum petoro angažovanih lica i najmanje pet autobusa visoke turističke klase ne starijih od pet godina.
–Svakako, mi ne sporimo da se dodatni uslovi postavljaju u postupcima javnih nabavki ali treba postavljati te dodatne uslove u smislu da se ne ograniči konkurencija jer mi smo utvrdili da su skoro sve nabavke usluga ekskurzija imale samo jednu ponudu i automatski skuplju nabavku“, kaže Mira Otović, državni revizor.
Problem je, kažu u Državnoj revizorskoj instituciji što su javne nabavke uglavnom u rukama sekretara škola i zaposlenih u finansijsko-računovodstvenom sektoru te se na kraju sve svede na praćenje promena na računima rashoda, dok se izvršenje ugovora ne kontroliše.
Dodatan problem je zavisnost od lokalnih budžeta, zbog čega javne nabavke često nisu u skladu sa stvarnim potrebama ili se u čekanju novca dočeka da se sa radovima krene u vreme školske godine, što može da ugrozi bezbednost učenika.
Sistemski problemi i to višegodišnji, postoje i u funkcionisanju javnog prevoza Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada od koga zavisi više od dva i po miliona građana.
Dejan Stojiljković, državni revizor kaže da je jedan od ključnih – nepostojanje plana kontinuiteta poslovanja u slučaju raskida saradnje sa pružaocem usluga.
–Šta to znači u tom slučaju? Otežana prodaja karata, kontrola karata, praćenje kretanja vozila. I mi smo prošle godine imali grad Beograd gde se ostvario ovaj rizik“, napominje Stojiljković.
Pozitivna je spremnost lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzeća da se udruže i zajednički rešavaju probleme.
Pre desetak dana održan je prvi sastanak sekretarijata za saobraćaj grada Beograda i javnog komunalnog preduzeća Kragujevca, uključio se Niš, a očekuje se da se pridruži i Novi Sad. Uspostavljeni standardi moći će da se primene i u drugim gradovima.
