Zlatibor dočekuje jubilej uz rekordne posete turista.
Zlatibor ove godine slavi 125 godina organizovanog turizma na toj planini.
Temelji razvoja Zlatibora su postavljeni avgusta 1893. godine kada je kralj Aleksandar Obrenović otkrio lepote planine poznate po lekovitosti. Naredne godine je na mestu Kulaševac podignuta Kraljeva spomen- česma, prvi zidani objekat na tom delu Zlatibora. Na tom području iznad jezera su početkom 20. veka građene prve vile i pekare, dolaskom kralja Petra I Karađorđevića zbog odmora i oporavka u prirodi. Kako podsećaju iz Turističke organizacije Zlatibor, letnjikovci i vile počinju da se grade na Zlatiboru razvojem mondenskog turizma. Najviše se gradilo na Kraljevim vodama, Palisadu, Ribnici, Oku i drugim zlatiborskim izletištima. Završetkom svetskih ratova, Zlatibor se ponovo vraća turizmu. Nakon 125 godina od posete kralja Aleksandra, na Zlatiboru se i dalje obnavljaju zdanja, grade novi smeštajni objekti, uređuju kuće i apartmanska naselja.
Ta planina u Zapadnoj Srbiji sedamdesetih godina prošlog veka postaje najposećeniji centar planinskog turizma u Srbiji. Oko 71.000 turista, prema podacima Turističke organizacije Zlatibor, posetilo je Zlatibor 1975. godine. Poslednje tri godine turistička ponuda na Zlatiboru dostiže vrhunac, obaranjem rekorda po broju posetilaca.
Oko 180.000 turista je posetilo Zlatibor 2017. godine. Prošle godine Zlatibor, prema zvaničnoj statistici, beleži više od 850.000 registrovanih noćenja, što je za 6,5 odsto više u odnosu na 2016. godinu.
– Zlatibor je prošle godine preuzeo primat od Vrnjačke banje jer smo ostvarili blizu 13.000 noćenja više od nje, navodi za RAM mrežu direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović. Ističe da je Zlatibor u 2017. godini bio rekorder u Srbiji i po broju poseta stranih gostiju i da u tom segmentu beleži porast od 7,3 odsto u odnosu na 2016. godinu.
Turistička mesta u Srbiji je prošle godine posetilo više od tri miliona turista, prema ranijim navodima Turističke organizacije Srbije, 12 odsto više nego u 2016. godini. Ukupno 8,32 miliona noćenja je ostvareno u 2017. godini što je 11 odsto više u odnosu na 2016. godinu.
Ukupan rast turističkog prometa u 2017. godini u odnosu na godinu ranije, kako je saopštila Turistička organizacija Zlatibor početkom godine, bio je veći za 7,5 procenata.
Ove 2018. godine Zlatibor beleži uspon, zahvaljujući zimskoj sezoni i kongresnim seminarima u martu i aprilu.
– Za prvih šest meseci ove u odnosu na prošlu godinu je broj posetilaca porastao za oko četiri posto. Pošto je prethodna godina bila rekordna, to su rezultati vredni pažnje koji nas raduju, ističe direktor TO Zlatibor.
Na Zlatiboru najčešće borave građani Srbije, dok stranci čine oko 30 odsto svih posetilaca te planine u zapadnoj Srbiji. Posećuju je najviše državljani zemalja u okruženju, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije.
Zlatibor sve više privlači pažnju i građana zapadnih zemalja Evrope. Njihovo interesovanje raste, kako Živanović kaže, zbog intezivne promocije koju Turistička organizacija sprovodi u evropskim zemljama, učešćem na sajmovima u Nemačkoj, Holandiji, ali i Češkoj, Rusiji. Kinezi su sve češći gosti Zlatibora, prema rečima Živanovića, zbog bezviznog režima i direktnih čarter letova između Beograda i Pekinga.
Nedostatak razvijene putne infrastrukture i auto- puteva, prema mišljenju direktora TO Zlatibor, koči rast broja turista iz bogatih evropskih zemalja na Zlatiboru.
– Ono što nam zaista nedostaje je aerodrom koji bi mogao da prihvati turiste koji dolaze iz bogatih zemlja zapadne Evrope ili udaljenih zemlja, ali i autoput koji će, nadamo se, doći do Požege i time svakako i umnogome olaškati komunikaciju, transport i saobraćaj do Zlatibora, ističe Vladimir Živanović podsetivši da se Zlatibor oslanja na beogradski aerodrom Surčin koji je 230 kilometara udaljen od najposećenije turističke destinacije u zapadnoj Srbiji.
Bogatstvo sadržaja, prema rečima Vladimira Živanovića, razlikuje Zlatibor od drugih turističkih centara i razlog je sve većeg broja gostiju, ali i investitora koji u poslednjih deset godina intezivno grade apartmanska naselja i druge objekte na toj planini. Taj razvoj, kako navodi Živanović, prate ulaganja Opštine Čajetina u putnu i komunalnu infrastrukturu.
Za kapitalne investicije najviše novca
Za 226 miliona dinara je uvećan budžet opštine Čajetina, odlučeno je na 27. sednici lokalne skupštine. Predsednik opštine Milan Stamatović je rekao za Zlatiborpress da je budžet uvećan u nameri da se više novca izdvoji za kapitalne investicije, najviše u izgradnju infrastrukture. Navodeći da je budžet čajetinske opštine razvojni, Stamatović je dodao da je oko 80 odsto prihoda namenjeno za investicije, dok se oko sedam odsto iz budžeta izdvoji za lične dohotke.
Direktor TO Zlatibor naglašava da su mikrolokaliteti u okolini Zlatibora značajna prednost tog turističkog mesta.
– Imamo u ponudi oko deset jednodnevnih izleta koji se turistima nude kada dođu na Zlatibor i koji mogu da im upotpune boravak, ističe direktor Turističke organizacije Zlatibor.
Živanović navodi da turisti sa Zlatibora mogu obići Stopića pećinu, koja prošle godine beleži rekordnih 61.280 poseta, te muzej na otvorenom Staro selo u Sirogojnu, vodopad u Gostilju, Specijalni rezervat prirode Uvac, Nacionalni park Tara, te Mokru Goru i Šargansku osmicu, Višegrad. Onima koji ne žele da napuštaju uži turistički centar Zlatibora, direktor TO Zlatibor predlaže velnes i spa centre u hotelima, zatvorene bazene, otvorena kupališta, avanturistički Dino park, Adrenalin park, ski-centar Tornik, te šetnje i vožnju uređenim pešačkim i biciklističkim stazama.
Živanović najavljuje da je u planu da Zlatibor dobije i akva-park. Dodaje da će uređenje zelenih površina i povećanje broja sportskih terena biti među prioritetima na planini, poznatoj po zdravstveno- lečilišnom, sportsko- rekreativnom, kongresnom, seoskom turizmu.
Poslednjih godina lokalna samouprava finansijski pomaže razvoj seoskog turizma, davanjem subvencija za uređenje objekata za smeštaj i odmor.
– Po tim prijavama vidimo da je svake godine interesovanje sve veće i da se sve više zlatiborskih sela odlučuje za ulaganje u ovaj biznis, počev od Ljubiša, Gostilja koje je jedno od primera dobre prakse razvoja sa jednim turističkim mikrolokalitetom, vodopadom u Gostilju, oko kojeg je veći broj ugostiteljskih objekata i veliki broj privatnih soba i apartmana koji su u ovom selu zaživeli, navodi Živanović.
Svakodnevni radovi u bašti, polju i oko životinja i suhomestani i mlečni proizvodi po kojima su čuvena zlatiborska sela, privlače pažnju gostiju. Svako selo, kako kaže Živanović, ima da ponudi kategorizovane kuće, kvalitetne sobe i apartmane. Među njima su Mačkat, Sirogojno, Ljubiš, Gostilje, Šljivovica, Rožanstvo, Jablanica, Rudine, Tripkova.
Sve više zainteresovanih za odmor u selima?
Oko 2.700 ležaja je bilo u privatnom smeštaju na Zlatiboru prošle godine, prema rečima direktora TO Zlatibor Vladimira Živanovića koji je taj podatak predočio okupljenoj turističkoj struci na Turističkoj konferenciji Zapadna Srbija. Živanović je tada naveo i da se broj registrovanih izdavalaca u domaćoj radinosti smanjuje.
Udvostručen je broj stranaca u poseti srpskim selima u 2017. u odnosu na 2016. godinu, prema ranijim navodima državnog sekretara za turizam Miroslava Kneževića. On je sredinom prošle godine naveo da se više od hiljadu seoskih domaćinstava u Srbiji bavi turizmom i da seoski turizam čini manje od deset odsto ukupnog turističkog prometa u zemlji.
Udaljenost sela od centra Zlatibora utiče na razvoj seoskog turizma, prema rečima Živanovića koji problem u razvoju seoskog turizma vidi i u zakonskoj regulativi.
– Kad to kažem, mislim na Zakon o turizmu koji obavezuje registrovna kategorisana turistička domaćinstva da rade preko posrednika, da goste prijavljuju preko turističkih agencija, kaže Živanović.
Podsetivši da je u pripremi novi zakon, Živanović smatra da će zakonska regulativa uticati na rešavanje sive zone u turizmu, problema koji, kako kaže, muči sva turistička mesta u Srbiji, pa i Zlatibor.
Prema nedavnim navodima iz TO Zlatibor, procene su da je Zlatibor premašio cifru od deset miliona noćenja godišnje.
Više od 50% turističkog prometa u zapadnoj Srbiji se neevidentira, čulo se na Turističkoj konferenciji Zapadna Srbija, skupu kojeg je decembra prošle godine na Zlatiboru organizovala Turistička organizacija regije Zapadna Srbija povodom deset godina postajanja.
– Veliki broj ljudi i dalje radi na crno, nisu ušli u legalne tokove i rade izdavanje velikog broja apartmana i soba na crno, kaže Živanović. Očekuje da će novim zakonom koji, kako objašnjava, razdvaja zakon o turizmu od zakona u ugostiteljstvu, biti regulisano plaćanje paušalne boravišne takse i paušalnog oporezivanja za fizička lica koja se bave izdavanjem soba i apartmana.
– Svakako će te promene zakonskih regulativa doprineti većem prihodu lokalne samouprave, povećanju broja kategorizovanih i registrovanih domaćinstava, kaže Živanović i dodaje da dobar rezultat i resorno ministarstvo, akcijom dodele vaučera.
Zlatibor u vrhu biranih turističkih destinacija
Zlatibor je među najtraženijim destinacijama prijavljenih za dodelu vaučera za odmor. Tačno 100.000 vaučera za subvencionisano korišćenje godišnjeg odmora u Srbiji je dodelilo ove godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Građani su na raspolaganju imali 1.220 kategorisanih ugostiteljskih objekata, 34 odsto više nego prošle godine.
Za subvencionisani odmor su najviše bili zainteresovani stanovnici Beograda, Niša, Novog Sada, Pančeva i Kragujevca, uglavnom penzioneri(53 odsto), te zaposleni čija primanja ne prelaze 60.000 dinara (35 odsto) i nezaposleni(11 odsto).
Svake godine je Zlatibor, kako podseća Živanović, u vrhu biranih turističkih destinacija za koju se podeli veći broj vaučera.
– Zapravo, ta akcija Ministarstva je stimulisala, motivisala i obavezala na neki način privatne ugotitelje i izdavaoce smeštaja koji žele da rade sa vaučerima da prijave svoje objekte, da ih kategorišu i uđu u legalne tokove, kaže Živanović istakavši da je i terenski rad lokalnog turističkog inspektora, kako kaže, donekle dalo rezultate i uticalo na povećanje registrovanja apartmana na Zlatiboru.
Vlasnici kategorisanog privatnog smeštaja i seoskih domaćinstava mogu besplatno da se oglašavaju na sajtu Turističke organizacije Zlatibor. Ta organizacija akcijama pokušava da motiviše privatne izdavaoce da se registruju i kategorišu turistička domaćinstva, ali i da, kako kaže Živanović, nagradi one koji prijavljuju svoja domaćinstva, prijavljuju posete i registruju turiste koji dolaze kod njih u apartmane.
– Organizovali smo besplatnu edukaciju za registrovane kategorizovane privatne izdavaoce. Još jednu takvu edukaciju ćemo održti do kraja godine. Planiramo da organizujemo jednu studijsku turu da vidimo primere dobre prakse iz okruženja, kaže za RAM mrežu direktor Turističke organizacije Zlatibor najavljujući obilazak razvijenih turističkih destinacija, kako kaže, najverovatnije u Sloveniji i Hrvatskoj.
Na najposećenijoj planini u Srbiji, prema navodima TO Zlatibor, dnevno boravi oko 30.000 posetilaca na vrhuncu turističke sezone i u turističkim špicevima. Tokom ove letnje sezone, kada Zlatibor slavi jubilej, prema najavama Živanovića, sve manifestacije u sklopu Zlatiborskog kulturnog leta biće posvećene proslavi 125 godina organizovanog turizma.
Centralna proslava, prema najavama Živanovića, održaće se 20.avgusta, kada će pojedinci i preduzeća dobiti nagrade, priznanja i zahvalnice za doprinos razvoju turizma na, kako je nazivaju,zlatnoj planini.
Tekst je deo projekta Pogled sa Tornika. Projekat sufinansira Opština Čajetina.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
