JKP Duboko, uz užički JP Veliki park, negativno je poslovalo od početka godine do oktobra, ukazali su na 13. sednici Skupštine grada Užica napomenuvši da je Duboko u tom periodu zabeležilo gubitak od deset miliona dinara.
To ne treba da nas brine, naglasio je tokom skupštinske sednice član Gradskog veća za javna preduzeća Srđan Nedeljković.
– Postoje jasne indicije da će do kraja godine rezultat poslovanja pomenutih preduzeća biti pozitivan, rekao je gradski većnik dodavši tokom sednice da je odsustvo zaposlenih usled bolesti prouzrokovanih korona virusom kovid-19 među najvećim problemima užičkih javnih preduzeća.
Kako je rečeno za Radio Lunu, analizom su ustanovili da je za 200 odsto porastao broj bolovanja u JKP Duboko ove u odnosu na prošlu godinu.
Posledica je i nemogućnost pravovremenog odvoženja komunalnog otpada sa teritorija u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu što, prema navodima direktora Momira Milovanovića, pokušavaju da nadoknade dodatnim angažovanjem i prekovremenim radom zaposlenih.
– Imali smo ukupno 1 898 prekovremenih sati da bi stigli da prevezemo otpad i da bi mašinisti koji rade na telu deponije, bravari i mehaničari koji popravljaju mehanizaciju, uspeli da osposobe opremu. Vozači su od toga imali 1 397 sati prekovremeno. Mi dolazimo do zakonskog maksimuma koliko vozač može na mesečnom nivou da vozi otpad, napomenuo je za skupštinskom govornicom direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko Užice Momir Milovanović.
Duboko ima 12 kamiona i 12 vozača. Kako je predočio Milovanović, ove nedelje je šest vozača JKP Duboko bilo odsutno sa posla zbog bolesti, a u proseku ih je oko pet bilo na bolovanju prethodnih meseci. Izvestio je da su vozači ukupno 3 296 sati bili na bolovanju i 352 sata u izolaciji.
– Nije im lako pronaći zamenu u slučaju potrebe, pričao je početkom nedelje za Radio Lunu direktor Dubokog, a ponovio u petak na 13. skupštinskoj sednici.
– Vi ne možete da nađete vozače koji će doći sedam dana da zameni vozača na bolovanju jer on mora da ima licence za vožnju, završenu obuku jer su ovo posebna vozila sa posebnim nadogradnjama, a moraju i da obiđu sve lokacije sa kojih otpad preuzimamo, navodio je Milovanović za Lunu napomenuvši tokom skupštinske sednice da takvih ljudi nema na birou za zapošljavanje.
Nema ni u Dubokom, u proseku, mesečno po 24 radnika koji odsustvuju zbog bolovanja.
– Tako da za deset meseci imamo 19 688 sati bolovanja i imamo 1 720 sati izolacije što je ukupno 21 408 sati bolovanja za deset meseci, naveo je Milovanović, direktor regionalnog centra u kojem je zaposleno 90 ljudi.
Tokom godine najveće količine otpada u Duboko stižu iz Čačka, Užica i Čajetine.
Iz devet lokalnih samouprava, osnivača regionalnog preduzeća, nadomak Užica svake godine stigne oko 3 500 tona otpada više nego prethodne godine.
– A mi ostajemo sa istim brojem vozača, istim brojem kamiona i prikolica, i sa još većim zastojima svake godine na putnim pravcima. Mi imamo strahovite probleme jer, recimo, jedan vozač za osam sati radnog vremena ne može da ode dva puta u Čačak i da se vrati, a 60 kilometara je rastojanje od Užica i Čačka, napomenuo je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko Užice.
Šta je rešenje problema Dubokog i kakav je plan, upitali su odbornici Zdrave Srbije Avram ilić i Vladan Virijević.
– Ovo su zabrinjavajući podaci i pitamo se kako uopšte preduzeće funkcioniše, prokomentarisao je odbornik Zdrave Srbije Vladan Virijević dodavši i da pojedine lokalne samouprave ne plaćaju usluge Dubokog na vreme.
Odbornik Zdrave Srbije u užičkoj Skupštini Aleksandar Vučićević je predložio da bi lokalne samouprave, poput Čačka, trebalo na sebe da preuzmu dovoženje otpada u Užice.
– Morate smanjiti deponovanje. Neka preuzme Čačak jednu turu, selekciju i neka njihovi radnici to rade, a ne Duboko u gubitku, pričao je Vučićević.
U teoriji je moguće, ali je praksa drugačija, odgovorio je Milovanović podsetivši da je Duboko osnovano kao regionalno preduzeće sa obavezom da sav otpad koji se generiše u devet lokalnih samouprava preuzme i tretira u skladu sa zakonom.
– Tako da, ako nam neko duguje i nije platio neki iznos za prethodni period, mi zakonski ne možemo da kažemo da ne mogu tu da deponuju otpad, odgovorio je užičkim odbornicima Milovanović istakavši da, prema zakonima, Duboko može da tuži osnivače koje nisu izmirili obaveze i da posredstvom suda naplati potraživanja.
– To smo i uradili sa Bajinom Baštom koja nam duguje 11 miliona dinara. Suđenje je završeno i očekujemo presudu do polovine decembra, dodao je on.
Na tvrdnje odbornika Vučićevića da najmanje četiri godine Duboko beleži gubitak veći od deset miliona, Milovanović je podsetio da od 2013. godine RCUO beleži ogromna dugovanja od osnivača i da više od sedam godina nisu izmirili obaveze prema Dubokom.
– I ove godine smo uspeli da sa većinom njih napravimo reprogram. Kada je u pitanju JKP Komunalac iz Čačka, napravili smo reprogram u 24 rate i njihova mesečna rata je milion i 700 hiljada, rekao je Milovanović napomenuvši da za sada Čačak uredno izmiruje mesečne obaveze i dugovanja prema reprogramu.
Reprogram su potpisali i sa Opštinom Kosjerić koja je na sebe preuzela trošak lokalnog komunalnog preduzeća za dovoz i deponovanje otpada.
– Reprogram za dug iz prethodnog perioda smo potpisali i sa JKP Zelen iz Arilja na 24 rate i taj dug se plaća na vreme i redovno, dodao je Milovanović.
Dužno je Dubokom i Užice.
– Potpisali smo reprogram i mislim da su unapred uplaćene četiri rate, a trebalo je po reprogramu jednu, napomenuo je direktor JKP Duboko Užice.
Pripremaju reprogram za opštinu Lučani.
– Oni očekuju da dobiju kredit i da taj dug u celosti izmire odjednom bez pravljenja reprograma, rekao je direktor RCUO Duboko.
Podsetio je Milovanović da je Grad Užice 2019. godine zatražio predloge mera za izlazak JKP Duboko iz negativnog poslovanja i da je među 12 predloga bilo izmirenje starih dugovanja reprogramom, a novih računa na vreme. Tražili su i izmenu cena transporta i deponovanja da bi zanovili opremu, neophodnu za efikasan rad, te za plate radnicima i prekovremene radne sate.
– Takođe i sam deponijski prostor košta, naglasio je direktor RCUO Duboko podsetivši da su kupovali mesto za otpad.
– Jedan ar zemlje u Dubokom za proširenje je koštao 600 evra i to samo da se kupi ar zemlje, bez da se napravi telo deponije i uradi potrebna infrastruktura za deponovanje otpada. 40, 50 evra po jednom kvadratu košta prostor za deponovanje. To nisu mala sredstva koje Duboko, odnosno osnivači, kroz cenu ili na drugi način, treba da nadomeste, podvukao je Milovanović.
Ukazao je direktor Dubokog da od osnivanja Regionalnog centra za upravljanje otpadom 2011. godine nije menjanja cena transporta i deponovanja otpada.
– Mislim da smo jedino preduzeće koje postoji, a da nije menjalo cene svojih usluga od osnivanja, a sve je poskupelo, i struja i gorivo. Mi na godišnjem nivou potrošimo 350 000 evra goriva, napomenuo je Milovanović i dobio komentar od Vučićevića da povećanjem cene deponovanja neće dovesti preduzeće do pozitivnog poslovanja i suficita.
Na konstataciju odbornika Zdrave Srbije da od osnivanja vozni park RCUO Duboko nije obnavljan, direktor je naglasio da u oblasti zaštite životne sredine nema ništa jeftino, pa ni mašine za stotinu hiljada evra. Napomenuo je Milovanović za Radio Lunu da bi bilo idealno da u rezervi imaju tri ispravna kamiona koje bi mogla angažovati čim se vozilo pokvari. Podsetio je za skupštinskom govornicom da su prošle i ove godine kupili po jedan nov kamion.
– Kupili smo 2021. godine i bager i prikolicu, viljuškar, šest kontejnera od 32 kubika. Kupili smo i zemlju, vrednosti 17 miliona dinara za stabilizaciju i proširenje tela deponije, da bismo sprečili moguća i eventualna klizišta, rekao je Momir Milovanović dodavši da su stečeni uslovi za zacevljenje Turskog potoka i početak formiranja ćelije jedan za prihvat novog komunalnog otpada.
Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne je opredelilo 96 miliona dinara za stabilizaciju i proširenje tela deponije Duboko. Prema najavama, nadomak Užica će narednih godina stizati otpad iz još četiri obližnje lokalne samouprave.
Na vidiku 16 miliona?
Sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Evropskom bankom i Francuskom razvojnom agencijom, kako je rekao Milovanović, od jula rade na mogućnosti obezbeđivanja dodatnog novca za proširenje tela deponije, za nabavku nove opreme i modernizaciju Centra za selekciju otpada.
– Predvideli smo 16 miliona i sto hiljada evra da se dobiju sredstva za to. Na bordu direktora nam je to prošlo, sva će sredstva ići preko ministarstva, tako da u 2022. godini očekujemo veliki broj novčanih sredstava, a planirali smo kupovinu pet novih kamiona, tri nove prikolice i još neke mašine, naveo je Milovanović dodavši da su najavljenim mogućim ulaganjima planirali i izgradnju postrojenja za procedne deponijske vode i deponijskog gasa, za mehaničko – biološki tretman otpada(i kompostiranje) kako bi različitim rešenjima izvukli što veću korist od otpada, a što manje ga deponovali.
Nema discipline, ima novih tržišta, ključ u odgovornosti pojedinca(AUDIO)
Ove godine, kako su izvestili, u Duboko su većinski dopremali primarno neselektovan otpad, iz kojeg je mnogo teže izdvojiti kvalitetne materijale prihvatljive za potencijalne kupce, što je rezultiralo manjim prihodom od prodaje selektovanog u odnosu na planirano.
– U prvih devet meseci 2021. godine, priznato je 1.822,07 tona, što je 52,36% od ukupno prijavljene količine primarno selektovanog otpada koja iznosi 3.479,61 tona. Procenat selektovanog otpada je manji u odnosu na isti period 2020. godine zbog zastoja u radu cementne industrije koja preuzima selektovani materijal i učestalijeg korišćenja bolovanja radnika u Centru za selekciju otpada, navodi se u informaciji iz JKP Duboko koju su usvojili na 13. sednici užičke skupštine.
Sa teritorije Užica, kako su nedavno naveli za Lunu, u prvih devet meseci ove godine u Duboko je dopremljeno 15.364,69 tona komunalnog otpada, a od navedene količine je 1.308,57 tona bilo primarno selektovano.
Za razliku od regionalnih centara za upravljanje otpadom u Srbiji koji pozitivno posluju jer samo deponuju otpad kojeg dovoze komunalna preduzeća, kako je pojasnio Milovanović, Duboko ima i svoje vozače, opremu, ali i Centar za selekciju čiji je trošak na godišnjem nivou od oko 45 do 50 miliona.
O poslovanju Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko su upoznati na skupštinskim sednicama svi osnivači Dubokog. Na odluku Nadzornog odbora JKP Duboko da se poveća cena transporta i deponovanja, lokalne samouprave iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga ćute od oktobra.
– A onda mi dolazimo u problem da ispoštujemo zakonske procedure kada je u pitanju pravljenje programa poslovanja za sledeću godinu, napomenuo je za Lunu direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko.
U taj centar u Užicu za sada stiže otpad iz 335 naselja sa oko 360 000 stanovnika. Za ovu godinu su projektovali da će dopremiti oko 100 000 tona otpada, a deponuju oko 90 odsto ukupnih količina.
