Promenom sebe, roditelji mogu menjati i svoj vaspitni stil i pozitivno uticati na svoju decu, čulo se u Užicu, na tribini Iz naših usta u dečije uši na kojoj su govorili Svetlana i Marko Majkić, savetnici transakcione analize pod supervizijom.
Kako bi dete izraslo u sposobnu, zdravu i kreativnu ličnost i ostvarilo svoje mogućnosti, stručnjaci preporučuju roditeljima da primenjuju socijalizujući vaspitni stil, da naprave ravnotežu između kritika, pohvala i zahteva koje usmeravaju ka deci.
– Taj vaspitni stil predstavlja pravi balans između ljubavi i discipline jer dete mora da ima i jedno i drugo da bi se razvilo u osobu koja smatra da je dovoljno sposobna da se nađe u svetu i životu i da odgovori na izazove koji će pred njega da izađu, ističe Svetlana Majkić, transakcioni analitičar praktičar u edukaciji za psihoterapeuta, sertifikovani trener emocionalne pismenosti u okviru Psihopolis instituta, sertifikovani trener pozitivne discipline.
Podseća da je odgovornost i zadatak roditelja da nauče decu da postanu samostalna i da brinu o sebi. Tome ih mogu učiti na šest vaspitnih načina, ali, kako objašnjava Svetlana Majkić, samo socijalizujući stil nudi balans pomoću kojeg dete izrasta u stabilnu osobu.
Danas, kako dodaju Majkići, uglavnom preovlađuju vaspitni stilovi koji po odrastanju dovode do frustracija, anksioznosti, nezadovoljstva i nemira poput onog- Pošten sam, a loše živim.
Neposlušne generacije zamenjuju poslušne, roditelji sve više pasivni u očekivanjima, deca razmažena
Razmažujući vaspitni stil je trenutno među najzastupljenijima u današnjem društvu, pa i u Užicu.
Sve se više, tvrde užički transakcioni analitičari praktičari, odgajaju mali egoisti koji prete da prerastu u isfrustrirane osobe niske tolerancije, u ozbiljne tiranine po okruženje sa stavom da u prisustvu kritike izostaje ljubav. Deca, kako dodaje Svetlana Majkić, sve više stasavaju u one koji misle da su ceo svet. Nedostaje im empatije, saosećanja, i znanja da razlikuju potrebe od želja.
– Biće to deca među kojima ćemo živeti, upozoravaju Majkići i poručuju da se stanje uvek može popraviti, ali da moramo krenuti od sebe i od odnosa prema sebi.
Nedostaju zlatna sredina i emocionalna pismenost
U Srbiji, podsećaju Majkići, decenijama se neguje siledžijstvo kao način komunikacije koji poslednjih godina dolazi do izražaja.
– Kod nas je još uvek vlada onaj ko je naglasniji, bahatiji, navodi Svetlana Majkić objasnivši da nam nedostaje i međusobno uvažavanje, ravnoteža u komunikaciji. I lepo svađanje je retko.
Ne umemo da ispoljimo emocije na pravi način niti da ih kontrolišemo. Neočekivano potom reaguju i deca.
– Znate kako kažu kod nas kad dete zaplače- Što plačeš, vidi kako si ružan kad plačeš. Kulturološki kod nas emocije baš i nisu stvar koja je dozvoljena, kaže Svetlana Majkić istakavši da bi svaku doživljenu emociju trebalo da prati misaoni proces. On često izostaje. Teško opisujemo i definišemo svoja osećanja, ne umemo da prepoznamo emocionalna stanja, nismo emocionalno vaspitani. Emocionalna pismenost je, kažu Majkići, poprilično nov koncept u Srbiji, a, ističu, veoma važan.
– Sve je prepušteno tome koliko ko lično smatra da treba da se edukuje na polju emocionalne pismenosti, a u stvari je emocionalna pismenost ono što nam olakšava život- da znamo šta kada osećamo, zašto to osećamo, šta nam ta emocija govori. Znate, vama i kad je loše, suština te loše emocije je da razmislite zašto se osećate loše, šta se dešava oko vas, šta je to što radite što vašoj duši i telu ne prija i zbog čega mu nije dobro, da razmislite kako da to promenite, objašnjava Svetlana Majkić istakavši da je vrlo važno odrediti životne prioritete i zdravo postaviti granice prema sebi i u odnosu na druge.
Da životni put ne vodi u nezadovoljstvo
Stručnjaci preporučuju edukaciju na polju emocionalne pismenosti, odnosno rad na spoznaji, razumevanju svojih emocija i njihovom ispoljavanju na pravi način.
Kako bi roditelji bili u prilici da primene pravi vaspitni stil, efikasno deci upute zahteve i realne vaspitne poruke, pohvalama im pruže podršku, kritikujući ponašanje dece ne i osobu, potrebno je da se oslobode pogrešnih uverenja i načina razmišljanja.
Učenje i rad na sebi, podseća Marko Majkić, dugotrajan je proces.
– Onoliko dugo koliko smo mi kupili različita pogrešna uverenja, vrlo često iracionalna, toliko nam treba vremena da se od njih oslobodimo, kaže Marko Majkić istakavši da je psihoterapija toliko napredovala da prilično brzo možemo ispraviti pogrešna uverenja, kako poredi, vratiti na mesto te neravno postavljene cigle u temelju poljuljanog zida kojeg smo gradili.
– Uopšte nije neophodan veliki broj seansi i terapija da bi ljudi neke svoje naizgled veoma teške probleme rešili uz pomoć psihoterapeuta veoma brzo, ističe Majkić.
Pomoć stručnjaka sve češće traže i građani Užica
– Na početku ljudima nije jasno šta je psihoterapija, jer je često vezuju za psihopatologiju, za psihotična oboljenja. Mi se u stvari bavimo zdravim ljudima i njihovim kvalitetom života, tako da, po preporuci, sve više i više ljudi dolazi, kaže Marko Majkić.
https://psihologikaue.wordpress.com/
Sami sebi možemo pomoći.
– Recimo, da preuzmemo odgovornost za sebe i svoj emocionalni i unutrašnji i spoljašnji život. To je i neophodno pre bilo kakvog procesa psihoterapije. Odgovornost za svoje postupke, želja da se promenimo, to je neophodno, a kad to čovek već razvije, psihoterapeut mu i ne treba previše, navodi Marko Majkić.
Bračni par Majkić, tim edukativnog centra i psihoterapijskog savetovališta PsihoLogikeUE, ističe da pozitivne promene kod roditelja deca brzo prepoznaju i prate.
Predavanje Iz naših usta u dečije uši je organizovalo Kolo srpskih sestara Užica, kako su naveli, u težnji da što više dece grada izraste u zdrave i stabilne ličnosti.
Bilo je i mladih na predavanju u Parohijskom domu, uz punu salu zainteresovanih građana, roditelja, baka, prosvetnih i zdravstvenih radnika, prijatelja užičkog Kola.
– Deca koja sad izlaze iz srednje škole će za četiri, pet godina imati svoje porodice. Ovakve tribine su prvenstveno namenjene njima, srednjoškolcima i studentima. Desi se da bude puno, što ide u prilog ovim tribinama, ali neka makar bude 20 mladih, to je već uspeh, kaže predsednica Kola srpskih sestara Užice Slobodanka Mira Stanković Ćirković podsetivši da se građani Užica rado odazivaju pozivima na stručna predavanja koje užičko Kolo srpskih sestara godinama organizuje.
Prva među jednakima u užičkom Kolu ističe da bi tema roditeljstva trebalo češće da bude zastupljena na javnim predavanjima.
Na tribinama, poput ove održane u Parohijskom domu, kažu stručnjaci, nedostaju baš oni kojima je pomoć potrebna. Uglavnom je neće potražiti oni koji svojih problema nisu ni svesni i koji misle da su dostigli svoje pune kapacitete.
Savetnici psihoterapijskog pravca zasnovanog na analizi transakcija podsećaju da održivi razvoj postoji i u psihologiji, a u društvu, dodaju, i izreka – Bolje sprečiti nego lečiti.
