Porodično nasilje nad starijim osobama postaje sve izraženiji problem, koji često ostaje neprepoznat i neprijavljen. Iako se uglavnom govori o nasilju nad ženama i decom, stariji ljudi, posebno starije žene, takođe su česte žrtve fizičkog, psihološkog, ekonomskog nasilja i zanemarivanja. Ovaj problem je dodatno pojačan usled demografskih promena, produženog životnog veka i ekonomskih izazova s kojima se suočavaju mnoge porodice.
Najčešći počinioci su članovi porodice – deca, unuci ili bračni partneri. Razlozi mogu biti različiti: finansijski problemi, frustracija zbog brige o starijima, nerazrešeni sukobi iz prošlosti ili nedostatak podrške porodicama koje se brinu o starima. Stariji ljudi, posebno oni koji zavise od pomoći drugih, često nemaju mogućnost da se zaštite, a strah, sramota i osećaj bespomoćnosti ih sprečavaju da nasilje prijave.
Šta je sindrom „babe robinje”?
Jedan od oblika nasilja nad starijima koji je čest, ali malo prepoznat u javnosti, jeste fenomen poznat kao “sindrom babe robinje”. Ovaj sindrom označava situaciju u kojoj starije žene, najčešće bake, postaju primarne negovateljke unuka i cele porodice, bez obzira na svoje godine, zdravstveno stanje ili potrebu za odmorom. One se često suočavaju sa iscrpljenošću, zdravstvenim problemima i emocionalnim iscrpljivanjem, dok njihova požrtvovanost ostaje neprimećena i nedovoljno cenjena.
Kako je u podkastu „Glas za promenu“ rekla Jelena Filipović iz Centra za socijalni rad Užice – početak 21. veka doneo je novi vid nasilja koji se u psihologiji naziva sindromom “babe robinje”. On podrazumeva da starije žene dobrovoljno ili iz osećaja dužnosti preuzimaju prevelik teret brige o svojim porodicama. One obavljaju različite uloge u okviru domaćinstva – jedan deo dana provode čuvajući unuke, drugi deo spremaju obroke, čiste kuću, peru veš i izvršavaju druge obaveze. Osobe za koje sve to rade često smatraju da se takva posvećenost podrazumeva, zanemarujući njihove potrebe i iscrpljenost. Umesto da uživaju u mirnoj starosti, one su izložene pritisku i iskorišćavanju, a njihova potreba za odmorom i brigom o sopstvenom zdravlju se zanemaruje. Iako se ovaj fenomen ne smatra tradicionalnim oblikom nasilja, on nosi sa sobom ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje starijih žena.
Nevidljivost problema i potreba za rešenjem
Porodično nasilje nad starijima često ostaje skriveno, jer se dešava u okviru porodice i teško se dokazuje. Stariji ljudi se plaše da prijave nasilje jer ne žele da “sramote porodicu” ili da ostanu bez podrške, posebno ako zavise od onih koji ih zlostavljaju. Ipak, društvo mora prepoznati ovu vrstu nasilja i stvoriti sistem podrške koji će omogućiti starijima da žive dostojanstveno i bez straha.
Potrebno je više govoriti o ovom problemu, omogućiti lakši pristup prijavljivanju nasilja, ojačati institucije koje pružaju podršku starijima i edukovati porodice o odgovornosti prema svojim najstarijim članovima. Svaki pojedinac može doprineti time što će obratiti pažnju na starije ljude u svom okruženju i prijaviti nasilje ukoliko ga primeti.
Dostojanstvena i sigurna starost pravo je svakog čoveka, a zaštita starijih od nasilja mora postati prioritet društva.
