Bankrot Banke Silicijumske doline (Sillicon Valley Bank, SVB) izazvao je nove potrese na globalnom bankarskom tržištu. Sve je više zabrinutih da ne dođe do lančane reakcije i udara na finansijski sistem, pa se ponovo pominju oštriji kriterijumi za poslovanje banaka, odnosno za odobravanje novih kredita, prenosi sajt Biznis.
O pooštravanju uslova za dobijanje zajmova govorio je krajem februara i viši ekonomista Evropske investicione banke Mateo Feraci, koji je naglasio da bankari očekuju opadanje kvaliteta kredita u narednih šest meseci. Prema njegovim rečima, očekuje se značajan rast nivoa loših, odnosno nenaplativih kredita (NPL).
To je potvrdio i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, koji je podsetio da se nenaplativi krediti u ovom trenutku nalaze na istorijskom minimumu, ali da je ipak realno očekivati da će doći do njihovog rasta u narednom periodu, imajući u vidu probleme kroz koje prolazi naša zemlja, kao i region i čitava Evropa.
Nekvalitetni krediti i potraživanja banaka u Crnoj Gori iznosili su na kraju 2022. godine 209,1 milion evra i beleže povećanje od 1,7 miliona evra, odnosno procentualno 0,82 odsto u odnosu na uporedni godišnji period.
–To nije uticalo na povećanje njihovog učešća u ukupnim kreditima i potraživanjima zbog značajnijeg rasta kreditnog portfolija banaka u odnosu na rast nekvalitetnih kredita. Naime, NPL je na kraju 2022. godine iznosio 5,71 odsto dok je na kraju 2021. godine ovaj koeficijent iznosio 6,17 odsto, što predstavlja pad od 0,46 procentnih poena, navode iz Centralne banke Crne Gore.
Uzimajući u obzir primenu nove regulative, odnosno primenu nove definicije neispunjavanja obaveza, potom makroekonomski ambijent u kojem banke posluju, uključujući visok stepen neizvesnosti izazvane ratnim dešavanjima u Ukrajini, kao i razvijene i primenjene mehanizme upravljanja nekvalitetnim izloženostima od strane banaka, crnogorska centralna banka ne očekuje pogoršanje kreditnog portfolija banaka u narednom periodu.
Ipak, banke su već najavile nešto oštrije uslove za odobravanje kredita, dok tražnja i dalje ostaje na visokom nivou.
Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka Bosne i Hercegovine je rekao da se situacija na evropskom bankarskom tržištu i trendovi koji tamo postoje ne mogu izjednačavati sa stanjem u BiH. On podseća da je Evropska centralna banka od 2008. godine puštala u opticaj veliku količinu novca, čime je kratkoročno kupovala mir, ali su ta sredstva bila osnovni faktor koji je doveo do povećane inflacije.
–Zato je ECB odlučila da prestane sa tom praksom, što je otkrilo realnost – da mnogi bez takvog novca i još uz povećane kamate ne mogu preživeti. To će dovesti do povećanja nenaplativih kredita u Evropi. Drugi razlog je rat i njegove posledice koje više pogađaju EU nego ostale zemlje, zbog razvijenijih ekonomija, a time i većih potreba za razvojem koji u ovakvim uslovima ne mogu ostvariti, naveo je Kutle.
Kutle napominje da je situacija u Bosni i Hercegovini totalno različita iz najmanje dva razloga. Prvi je što BiH zahvaljujući “currency boardu” ima stabilan kurs i ne može štampati novac bez pokrića. Drugi razlog su banke i njihov način rada.
–Banke su u BiH izuzetno dobro kapitalizovane i imaju visok stepen pokrivenosti NPL-ova, da ih spoljni poremećaji ne mogu ugroziti. Rast kredita je oko pet odsto, a rast profitabilnosti veći od 35 procenata. Profitabilnost banaka ove godine je prešla 500 miliona KM, što daje dodatnu sigurnost bankama, navodi Berislav Kutle.
