Poslednjih nedelja na domaćoj političkoj sceni pojavili su se predlozi nekih analitičara i opozicionih političara da se od septembra protesti protiv nasilja radikalno redefinišu, tako što bi se sadašnji zahtevi sveli samo na jedan beskompromisni, oko kojeg bi se uspostavilo akciono jedinstvo tehničkih organizatora protesta i građana koji protestuju, sa idejom da se povrati početni entuzijazam i masovnost.
U želji da testira kako ovi predlozi korespondiraju sa stanjem duha među učesnicima protesta, Arhiv javnih skupova je u drugoj polovini avgusta organizovao onlajn anketu među članovima Fejsbuk grupe Fan klub protesta. Anketno pitanje je glasilo:
„Poslednjih dana neki političari i politički analitičari predlažu da od septembra protesti protiv nasilja drugačije definišu zahteve, kako bi se ovim protestima vratila masovnost, te da bi bilo idealno da se sve svede na samo jedan čvrst zahtev od kog se ne odustaje. Šta bi u tom slučaju bilo najrealnije i najsmislenije da bude taj jedan ključni zahtev? Za koji zahtev biste najupornije izlazili na ulicu?“
Na ovo pitanje ponuđeno je više odgovora, a učesnici ankete imali su mogućnost da i sami dodaju predloge. Tako je nastala lista od ukupno 20 ponuđenih odgovora, od kojih su ispitanici mogli da izaberu samo jedan.
S obzirom na uslove realizovanja ankete, treba napomenuti da uzorak nije bio reprezentativan, jer je bilo nemoguće imati kontrolu nad demografskim varijablama. Zato je uzet prigodan uzorak, koji su činili članovi grupe Fan klub protesta koji su videli anketu i bili voljni da na nju odgovore. Fan klub protesta je zatvorena Fejsbuk grupa osnovana početkom 2019. godine za one koje su interesovali podaci o stvarnoj brojnosti učesnika tadašnjih protesta „1 od 5 miliona“. Grupa je kasnije evoluirala u grupu za informisanje o stvarnoj posećenosti i svih drugih protesta, te za fenomenološku analizu protesta generalno. Trenutno ova grupa broji oko sedam hiljada članova, od kojih je do nedelje 27. avgusta na ovu anketu odgovorilo 323 člana grupe.
Od ovih 323 učesnika ankete, muškarci su činili 53,9%, žene 44,9%, a nepoznatog pola je bilo njih 1,2%. Iz Beograda je bilo 50,8% ispitanika, iz ostalih mesta u Srbiji 21,4%, iz inostranstva 4,6%, dok je mesto boravka bilo nepoznato za njih 23,2%. Podaci o starosti ispitanika, njihovom obrazovanju, zanimanju, političkim preferencijama, kao i razni drugi podaci, nisu nam bili dostupni.
323 dobijena odgovora distribuirana su na sledeći način:
- nacionalna frekvencija za N1 ili Novu – 31,6%
- vanredni beogradski izbori – 21,4%
- ostati pri istim zahtevima zbog doslednosti – 15,2%
- oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju – 8%
- ostavke Gašića i Vulina – 5%
- treba da bude više od jednog zahteva – 4,6%
- nezavisno tužilaštvo i sudstvo – 2,2%
- vanredni republički izbori i raspuštanje Skupštine – 1,9%
- ostavka Vučića i Ane Brnabić – 1,9%
- zabrana rijalitija – 1,5%
- da se pokažu dva minuta snimka i da prestane progon inspektora Milenkovića i Mitića – 1,5%
- ostavke članova REM-a – 1,2%
- da opozicija dobije garantovano vreme svaki dan za predstavljanje na RTS-u – 0,9%
- smena rukovodstva RTS-a – 0,6%
- razdvajanje izbora na različitim nivoima – 0,3%
- promena izbornog sistema – 0,3%
- sistemsko rešenje nasilničkog govora u medijima – 0,3%
- potpuna decentralizacija zemlje – 0,3%
- gašenje tabloida – 0 %
- ništa od ponuđenog – 1,2%
Ako bi u novoj fazi protesta trebalo svesti zahteve na samo jedan najvažniji, najviše glasova dobili su zahtev za nacionalnom frekvencijom za N1 ili TV Nova S (31,6%), te za vanrednim beogradskim izborima (21,4%). Neki od ova dva predloga izabralo je više od polovine svih učesnika ankete, što je posebno značajno imajući na umu da se ovi predlozi ne nalaze na sadašnjem spisku zahteva protesta. Zanimljivo je što je među onima koji su glasali za vanredne beogradske izbore bilo i 27,5% onih koji žive van Beograda, uz 47,8% onih iz Beograda i 24,6% s nepoznatim mestom boravka.
Od ostalih novih zahteva koji su predloženi u ovoj anketi, možemo pomenuti zahtev za nezavisnim tužilaštvom i sudstvom (2,2% anketiranih), vanredne parlamentarne izbore i raspuštanje Skupštine (1,9%), te ostavke Vučića i Ane Brnabić (1,9%). Razumno je zaključiti da ostavka predsednika i premijerke nema veću podršku među anketiranima zbog svesti o nerealnosti takvog izbora zahteva u sadašnjem trenutku.
Dobijeni rezultati pokazuju da čak četiri petine anketiranih nema ništa protiv ideje da se od septembra zahtevi protesta svedu na samo jedan, bez obzira na to koji su izabrali. Od preostale petine ispitanika, koji se protive takvom svođenju na jedan zahtev, njih 15,2% smatra da treba ostati pri dosadašnjim zahtevima zbog doslednosti.
Ako bi neki od postojećih zahteva protesta protiv nasilja trebalo da ostane kao jedan izabrani za koji bi se išlo do kraja u sledećoj fazi protesta, najbolje stoje oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Happy (8%), te ostavka Gašića i Vulina (5%). Nijedan od preostalih izvornih zahteva protesta nije dobio podršku više od 2% učesnika ove ankete kao glavni zahtev u novoj fazi.
