Dok su drugi festivali specijalizovani za određene pozorišne žanrove i tendencije, jedini kriterijum našeg festivala je da se na njemu prikazuju, po mišljenju selektora, samo najbolje predstave, podseća za Bilten 29. JPF-a Zoran Stamatović, direktor Jugoslovenskog pozorišnog festivala i Narodnog pozorišta Užice i koselektor festivala.
Jesu li izabrane predstave stvarano najbolje u protekloj pozorišnoj sezoni u regionu?
– Pored objektivnih estetskih kriterijuma, svaki izbor je individualan. Ovogodišnja selekcija je izbor Marine Milivojević Mađarev. Nisam gledao sve izabrane predstave, ali od onih koje sam gledao u Srbiji, izabrala je dve predstave NP Sombor koje su zaista dobre.
Ove godine nema predstava iz Bosne i Hercegovine. Zašto?
– Žao mi je zbog toga. One za koje smo smatrali da su među najboljima, nisu mogle da uđu u selekciju zbog nemogućnosti da se uklope u termin održavanja festivala.
Od osnivanja, festival referiše na probleme našeg vremena, pa ove godine istražuje domete istine i pravde, pozicije pojedinca i porodice…
– Čak i bez preterane želje da bude društveno aktuelan, on to jeste. Ne može se pozorište odvojiti od vremena u kome se stvara i ono jeste ’ogledalo’ društva. Trudimo se da to ne bude krivo ogledalo, već realan odraz stanja u društvu, u kome mogu da se uoče greške s ciljem da se one isprave kako bi se stvorilo bolje društvo za sve ljude.
Deo javnosti i dalje se pita zbog čega je festival zadržao predznak ’jugoslovenski’.
– O toj promeni razmišljaćemo onda kada se budu promenili nazivi Jugoslovenske kinoteke, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i još nekih značajnih institucija. Ta, eventualna, promena nije naš prioritet, jer taj naziv nema nikakvo ideološko značenje. Ničega se ne odričemo, a dodali smo u nazivu i lepu poruku – Bez prevoda.
Grad je podržao festival sa 5,1 milion, a Ministarstvo kulture je obezbedilo dodatna tri miliona dinara. Da li je to dovoljno za festivalske troškove?
– Nikad nije dovoljno, jer uvek može da bude više programa. Osim sedam takmičarskih predstava, pripremili smo veoma kvalitetan prateći program i ugostićemo mnoge umetnike. I ove godine prodali smo skoro sve ulaznice i to pre objavljivanja selekcije, što je dokaz izgrađenog poverenja sa publikom.
Užice je ove godine prestonica kulture Srbije. Kakva su iskustva učešća NP Užice u tom programu?
– Raduje me što se povećao broj kulturnih događaja. Siguran sam u to da će naše pozorište, kada se bude podvukla linija, biti prepoznato kao jedan od značajnih izvora kulturnih dešavanja u godini kulture. Skoro 30 godina Užice je centar pozorišne umetnosti, a kulturnoj ponudi svakako doprinose i naše kolege iz drugih ustanova kulture. Očekivao sam da ćemo u godini kulture imati mnogo više novca, koji hronično nedostaje, i lagodnije stići do što boljih rezultata. Ali, našim unutrašnjim preraspodelama, uspeli smo da organizujemo četiri festivala i veoma posećene predstave.
Koji projekti su u planu u užičkom pozorištu do kraja sezone?
– Pripremamo komad posvećen Mariji Magi Magazinović po drami Jelene Kajgo, a reditelj
je Boris Todorović. Premijera bi trebalo da bude do 17. marta 2025. godine, do kada je Užice nacionalna prestonica kulture. Od 18. do 25. novembra organizovaćemo 16. Festival
profesionalnih pozorišta za decu i mlade Mali Joakim, čiji je selektor dr Nemanja
Ranković, umetnički direktor našeg pozorišta.
Tekst i foto: N. K.
STOLICE
-Jastuci na dotrajalim stolicama u pozorišnij sali su samo privremeno rešenje, jer su predstavnici Grada najavili da će, u okviru programa EU PRO plus, one biti restaurirane, a restauracija će početi uskoro, rekao je Stamatović.
Bilten broj 1. JPF Bez prevoda možete pogledati na linku
