Kolhas je istorijska ličnost iz 16. veka, ali pod drugim imenom. Trgovac je konjima i kreće na sajam da ih proda, a zaplet počinje kada mu bahati plemić oduzima dva konja. Suočava se sa nepravdom i pokušava da se izbori za pravdu.
Najpre to radi na legalan način, ali shvata da u korumpiranoj državi kojom
vlada jedna porodica, poput hobotnice čiji su pipci svuda, nema pravde za običnog čoveka.
– „To je čovjek koga pokvareni sistem tjera na ogorčenje i koji uzima pravdu u svoje ruke. Međutim, to nikada nije dobro, jer pravda u rukama jednog čovjeka postaje smrtonosno oružje”, kaže Boris Liješević, jedan od najangažovanijih reditelja u regionu, čije predstave smo gledali i na ranijim festivalima i koje su nagrađivane „Ardalionom”.
Protagonista komada se bori za pravdu i time je opsednut, ali u toj potrazi se transformiše u zlikovca i ubicu…
– „To je tanka granica između onoga šta je dobro, a šta nije dobro. Sve vreme je uveren u to da se bori za božju pravdu, da je božji ratnik, izaslanik arhanđela Mihaila, da drži taj mač pravde u rukama. Na kraju mu sluga kaže: ’Bio si pravedan, a tolike kuće si spalio, zbog dva konja’. Ali, on mu uzvraća: ’Zar ne shvataš, nisu u pitanju dva konja, nego se borim za pravdu čovječanstva, za višu stvar’.
Kako se boriti za pravdu, kojim sredstvima i načinima, a ne postati nepravedan?
– „Mislim da na to pitanje nemamo odgovore. I Raskoljnikov je bio ubijeđen u to da je pravo na njegovoj strani. Kolhas je ubeđen u to da se bori za pravdu i prešao je granice koje nije smio da pređe. Iako vidi da ih je prešao, on to pravda višim ciljem. Kako se ostvaruje taj viši cilj i ko je taj ko može da donese pravdu našem neposrednom okruženju i čovečanstvu? Nije li to, zapravo, zabluda i unaprijed izgubljena bitka? To su dileme, na koje nemamo odgovore.”
Kako živeti u društvu u kome caruju bahatost, nepravda, korupcija?
– „To jeste jedno od najznačajnijih pitanja. Kako živeti u današnjem svetu, sa svim što se događa? Kako podnositi nesigurnost, neizvesnost i neprestanu strepnju? Kako živetu u svetu u kome neki pijani rođak, kum, prijatelj sjedne u svoj auto, koji vredi kao dva stana, i napravi veliki problem koji se zataškava?”
Ipak, postojale su društvene prilike u kojima se na zlo moralo uzvratiti…
– „To je ona tvrdnja u vezi sa Drugim svjetskim ratom da se na fašizam ne može odgovriti lijepom riječju i poezijom, nego otvorenom borbom. Prije nekoliko godina na festivalu u Užicu igrali smo ’Upotrebu čovjeka’. U toj predstavi otac kaže svom borbenom sinu koji želi da se pridruži partizanima: ’Nasilje rađa samo novu nepokornost’, na šta on uzvraća: ’Čiju nepokornost, takvih kao što si ti?’ Otac mu kaže da nema oružje, kako da se bori… Uglavnom, znamo kako su završili junaci te drame i novosadski Jevreji, smatrajući da zlo rađa nepokornost i da se na nasilje ne može odgovarati nasiljem. Nema odgovora. Ne postoje odgovori za sve situacije, jer oni zavise od okolnosti.”
Mihael Kolhas je čovek iz 16. veka, pripovetku o njemu Hajnrih fon Klajst je napisao u 19. veku, a u komadu ga prepoznajemo kao našeg savremenika.
– „Slične stvari su se dešavale i tada i danas. Ljudi su i ranije loše prolazili u susretu sa korumpiranim sistemom. Vrata su im zatvorena, a bahati vlastodršci mogu sve, jer zakoni za njih ne važe.”
NOVI PROJEKAT
-Žao mi je što nisam bio u mogućnosti da dođem u Užice, jer pripremam novi komad u CNP Podgorica, čija premijera je 6. novembra. U pitanju je autorski projeka ’Naličje’, inspirisan savremenim trenutkom u Crnoj Gori i regionu, a on je takav da je društvo u kandžama narko-kartela, korupcije i zelenašenja”.
Tekst i foto: Nenad Kovačević
Bilten broj 2. JPF možete pogledati ovde
