Devedesete su u punom jeku. Korupcija cveta. Akademska zajednica posrće. Političke strukture divljaju. Beogradski asfalt je vreo. Pohlepa ne jenjava. Strasti bukte. Sujeta proždire.
„Niko nije mogao ni da pretpostavi kakve tragedije će se iz te noći izroditi. I da će djavo doći po svoje“. Može li se mali čovek odupreti? To je samo jedno od pitanja koje otvara Veljko Mijušković u svom romanu prvencu, Pre nego djavo dodje po svoje.
Nemir iznutra, akademska beštija, let koji nestaje, troje, politička kurva, oslobodjena zver, neobičan tandem, osmeh lisca, utvare na javi, dah skandala, preljubnica, madam, rep guštera, glava zmije, maestra…..Ovo su samo deo ne(običnih) dogadjaja i situacija u kojima su se spletom raznih okolnosti našli junaci Mijuškovićevog romana.
Veoma je atipično da jedan univerzitetski profesor za svoj roman prvenac odabere triler.
„Kada jedna renesansna ličnost kao što je Veljko Mijušković koja dolazi iz sveta poslovne ekonomije zadje na polje književnosti je dovoljno intrigantmo da se zainteresujemo šta to štivo nudi.
Ovaj roman ne prati trend koji prepoznaje iz prethodne književnosti već insistira na svom ličnom pečatu.
Tu nećete čitati o likovima koji se zovu čudnim egzotičnim imenima. Ne radi se o dalekim predelima koja vode čitaoca u eskipizam i nekakvu rasterećenost i zabavu. Ovde smo na polju lokalnog. Sve nam je poznato i prepoznatljivo a opet je dovoljno intrigantno i dovoljno novo kao tumačenje naše stvarnosti. Ostavlja nas zapitane. Ovaj roman ćete brzo pročitati. On poštuje praksu žanrovske književnosti da kada se uzme ne ostavlja se lako.“-istakla je za Radio Lunu Vesna Smiljanić Rangelov, urednica u izdavaštvu Službenog glasnika.
Autor romana Veljko Mijušković na promociji knjige u Užicu nije krio pozitivno uzbudjenje i pozitivnu tremu što svoj roman prvenac promoviše u svom rodnom gradu.
Ova dinamična ljubavno politička priča sa segmentima trilera smeštena je u devedesete godine prošlog veka iako dosta podseća na vreme u kome danas živimo.
„Zašto ljubavno politički krimi roman Ja sam uvek voleo taj žanr,bilo da čitam te knjige ili gledam te filmove. Oni koji su ga već pročitali mogli su da primete da je roman manje više spreman za ekranizaciju. To je moja ideja za kasnije. Ovo je dobra priča za neki scenario. Ja volim da se stvari brzo rešavaju i realizuju. Tako ide i radnja. Želeo sam da postignem efekat koji se kod mene često javlja kod čitanja. To je kad mi se nešto svidja žurim na kraj knjige, preskačući strane da bih došao do toga šta je kraj. Svidja mi se što su mi čitaoci rekli da ovde nisu ništa preskakali.“-rekao je Veljko Mijušković.
Autor romana Pre nego djavo dodje po svoje je pojasnio da je devedesete godine prošlog veka odabrao za vreme dešavanja da bi napravio prostornu distancu da bi neke stvari mogao da kaže a da nisu u ovom momentu a da savršeno jesu.
„Mogu da se primene na ovaj momenat, na ove ljude, na ovo okruženje i na situacije koje nam čine život. Drugi razlog je što devedesetih godina nismo imali toliko razvijene informacione tehnologije, mobilne telefone što ume da pokvari radnju trilera jer dosta stvari možete da vidite i predvidite. Ovo je pojednostavilo priču.“-rekao je autor romana.
„Ovaj roman posvećujem svima koji veruju da izlet u nepoznato ne mora nužno biti neprijatno iskustvo, već pre nezaboravna avantura, nova spoznaja sebe i uživanje u njoj. Skupite snagu i otisnite se“-istakao je Mijušković. Moja topla preporuka je da roman obavezno pročitate….pre nego djavo dodje po svoje!
