Prve dve opštine u Srbiji čije će toplane početi sa radom na biomasu su Priboj i Mali Zvornik. Radovi na izgradnji gradske toplane u Priboju na biomasu završeni su, čime je ova opština u Zlatiborskom okrugu prva u Srbiji čija toplana u potpunosti prelazi na ovaj savremeni, ekološki prihvatljivi i obnovljivi izvor energije.
U poseti Priboju je tim povodom 28. oktobra i potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović koja je u razgovaru sa opštinskim rukovodstvom navela da je posredi velika stvar kako zbog budućeg smanjenja zagađenja tako i sa stanovišta energetske efikasnosti.
Procenat aerozagađenja time će biti smanjen za čak 70 odsto, saopšteno je na konferenciji za novinare.
“Dobili smo obećanje da će sve biti završeno na vreme i to se se i desilo. Održiva energetika, samoodrživost i zdrava životna sredina naši su ključni ciljevi. Zdrava životna sredina će odsad i u jednom i u drugom gradu biti na značajno višem nivou”, navela je ministarka i dodala da u konkretnom slučaju, primera radi, Priboj, od 40 tona emisije sumpor-dioksida, dolazi na nešto manju emisiju od jedne tone, dok će kod ugljen-dioskida, za 90 procenata biti smanjena njegova emisija.
Priboj je prethodnih godina imao dosta problema u zaštiti životne sredine, kazala je Mihajlovićeva i dodala da sa energetske tačke gledišta mogućnost da se koristi jedan održiv i obnovljiv izvor “mnogo znači”.
Po njenim rečima, cilj i strategija države jesu energetska samodovoljnost i samoodrživost, kao i mogućnost korišćenja nečega što se nalazi “na lokalu”.
Kako je kazala, želja državnih struktura jeste da se u korelaciji sa lokalnim samoupravama smanji broj kotlarnica i toplana na ugalj i mazut, a naredne projekte, poput danas promovisanih u Priboju i Malom Zvorniku, najavila je za Majdanpek i Novi Pazar, očekujući ih naredne godine.
Ona je uputila zahvalnost nemačkoj vladi i razvojnoj banci KFW i podsetila da je reč o projektima kako iz donacije nemačke vlade tako i iz zajma pomenute banke.
Toplana postavkom kotla na biomasu ima uštedu od oko 500.000 evra godišnje.
Na ovaj način biće grejano 1596 stanova i domaćinstava, tačnije 83.000 kvadrata i 15.000 kvadrata poslovnog prostora.
Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović zahvalio je svima koji su učestvovali u projektu kojim se, kako je rekao, rešava kompletan sistem daljinskog upravljanja u Priboju.
“Krenuli smo u proces 2016. u starom Priboju, da bismo nastavili uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije. Zamenili smo za 12,5 megavata fosilna goriva sa biomasom. Za jednu sredinu poput naše to znači mnogo, ne samo u ekonomskom smislu, a radi se o velikim uštedama, već i u ekološkim efektima. Za Priboj je najvažniji kvalitet grejanja. Da ovo nismo priveli kraju, naš grad bi ostao ove sezone bez grejanja”, ukazao je predsednik opštine Priboj.
On je dodao da opština neće zanemariti porodična i privatna ložišta.”U fazi smo zamene kada su u pitanju individualni korisnici. Tu se radi o otprilike 1,4 megavata i nastavljamo sa našim projektima. Hoćemo i u tome da budemo prvi u Srbiji koji će preći sa fosilnih goriva na biomasu”, poručio je Rvović.
Kako je ranije već objavljeno, vrednost posla je 26,75 miliona evra, delimično iz donacija švajcarske i nemačke vlade, a delimično iz kredita KFW banke uz kamatu od 1,1 odsto i grejs period od dve godine.
Snaga kotla na biomasu je osam megavata, dok je njegova vrednost šest miliona evra.
