U srednjoj Ugostiteljsko-turističkoj školi u Čajetini je obeležen Svetski dan hrane. Na radionicama u okviru časova bilo je reči kako o zlatiborskim, tako i srpskim gastronomskim poslasticama, ali i jednoj negativnoj pojavi : o prekomernom bacanju hrane, posebno u ugostiteljskim objektima.
U Srednjoj Ugostiteljsko-turističkoj školi u Čajetini povodom obeležavanja 16. oktobra, Svetskog dana hrane, cela radna sedmica posvećena je ishrani i turizmu.
–Ove godine smo na časovima radili na temu Srbije kao gastronomske destinacije sa svim prepoznatljivim ukusima različitih krajeva pa su učenici radili jednu kartu Srbije sa naznačenim karakterističnim proizvodima i poslali poruku da svi istražimo našu domovinu Srbiju i da probamo sve ono po čemu nas i stranci prepoznaju, kaže Sofija Pavlović Luković, profesorka u Ugostiteljsko-turističkoj školi.
Danas smo radili ponudu „Oživi Srbiju kroz zdravu ishranu“. Profesorka nas je podelila u dve grupe, prva grupa je imala na stikerčićima neka gastronomska jela koja su karakteristična za taj deo Srbije, kaže učenica, Tijana Vidić.
Pored priče o lepim stranama gastronomije u turizmu, profesorka Sofija Pavlović Luković kaže da su se u čajetinskoj srednjoj školi osvrnuli i na jednu negativnu pojavu, a to je prekomerno bacanje hrane.
–Mi se trudimo da na časovima praktične nastave obradimo i one negativne teme koje govore i o negativnom uticaju turizma, a jedan od njih je veoma značajan na svetskom nivou a to je prekomerno bacanje hrane. Učenici su na jednoj kreativnoj „brejn storming“ tehnici uspeli da identifikuju načine kako da se smanji otpad i šta je to što mi možemo da učinimo da ima što manje bacanja hrane u turizmu.
Koliko je ova tema bitna, govore i statistički podaci. Bacanje hrane je globalna epidemija i prema izveštaju Ujedinjenih nacija, jedna osoba u proseku godišnje baci 83 kilograma hrane. Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu svake godine, što je oko 1.3 milijarde tona, bude bačeno, a to je i više nego dovoljno da svi gladni u svetu budu nahranjeni. Što se tiče ugostiteljskog sektora u Srbiji, čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji. Zbog toga Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj kroz projekat Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane.
