Zgoreli kajmak, rakija od divlje kruške, dzem od ljubičica, samo su deo gastronomske ponude prijepoljskog kraja. Recepti nasleđeni iz davnina prenose se s kolena na koleno i danas su aktuelni na trpezama jugozapadne Srbije. Vanja Pušica iz prijepoljskog sela Kosatica odlučila je da ostane na selu i da umeća svojih baka i majke sačuva od zaborava. Mlečni proizvodi koje ona spravlja veoma su cenjeni i sve traženiji zbog jedinstvenog ukusa ovog podneblja.
„Zgoreli kajmak se priprema tako što se pomuženo kravlje mleko kuva oko pola sata i ostaje na šporetu tokom noći, zatim se to prokuvano mleko stavlja u frižider na 24 sata i onda se skida kajmak, soli se i onda treba da odstoji 15 do 20 dana da bi se dobio proizvod gust i kompaktan kao puter”, kaže Vanja za RINU i dodaje da je zgoreli kajmak žute boje zbog podzlatarskog podneblja i jedinstvenih trava koje krave pasu.
Osim zgorelog kajmaka Vanjine paprike punjene domaćom pavlakom pravi su delikates.
„Ja proizvodim svoju papriku i pavlaku pravim takođe ja, ona je bez ikakvih dodataka, dobija se kišeljenjem mleka koje se dobro ocedi, posle se dobro umuti i onda se njome napune paprike i spremne su za konzumiranje”, ističe Vanja.
I Svetlana Divac iskoristila je na najbolji način sve ono što raste u njenom vrtu, voće i povrće sklapa u jedinstvenu simfoniju ukusa. Slatko od ljubičice, ajvar od cvekle, slatko od belog luka i ljutih paprika i još mnogo neobičnih kombinacija.
„Evo recimo slatko od zelenog paradajza, svi smo navikli da se on koristi uglavnom za turšiju, ali u slatkoj varijanti je još bolji i kada se proba svi misle da je u pitanju smokva”, kaže Svetlana.
Iz njene kuhinje obične tikvice izađu sasvim dugačijeg ukusa. Svetlana kaže da ih je na svoj način preradila i doradila i svi oni koji su ih probali, uvereni su bili da je u pitanju ananas.
A kako bi se ova jedinstvena gastronomska ponuda predstavila svetu u Prijepolju se jednom godišnje održava Etno fest sa zadatkom da sva ova neobična jela i proizvode otrgnu od zaborava.
„Narod koji se odrekne svoje tradicije i istorije osuđen je na nestajanje, zato mi želimo da promovišemo ove naše proizvode koji u sebi nemaju konzervanse, aditive, veštačke arome i boje, već se spremaju na tradicionalan način kako su to radile naše bake i majke i koji i danas žive”, kaže organizator ovogodišnjeg Etno festa Ljubiša Babić.
Specijalitete ovog jedinstvenog podneblja nazivaju još i prijepoljskom egzotikom, ali upravo zbog toga ini su i veoma cenjeni i traženi na tržištu i u samom vrhu gastronomske ponude u Srbiji.
