Problem nedostatka posla u Dečjem odmaralištu „Zlatibor“, čiji osnivač je Grad Užice, a koje je, zbog pandemije virusa korona, ostalo bez prihoda, gradska vlast je rešila tako što je zaposlene iz te ustanove uputila na rad u druga gradska javna preduzeća i javne ustanove. Autor: Medijsko sklonište Užice i Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju
Time su, poručuju loklani zvaničnici, sačuvana njihova radna mesta. Za deo zarada zaposlenih, iz gradskog budžeta, isplaćeno je oko 4,3 miliona dinara. S druge strane, lokalna samouprava je odbila zahtev pet gradskih turističkih agencija koje su, suočene sa istim problemima, tražile pomoć iz budžeta u iznosu od 750.000 dinara.
Užice je, za sada, jedina lokalna samouprava u Srbiji koja je na taj način rešila problem „viška“ radnika u delu svog javnog sektora. Iako izgleda kao human potez lokalne vlasti, otvorio je dileme o privilegovanosti zaposlenih u tom sektoru i mogućoj diskriminaciji njihovih kolega, koji rade u privatnim preduzećima.
Dečje odmaralište Zlatibor-Golija/Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Dečje odmaralište „Zlatibor“, koje poseduje objekat „Golija“ na Zlatiboru i odmaralište u Bečićima u Crnoj Gori, bavi se školskim turizmom i ostvaruje prihode na tržištu. Kako su početkom pandemije, po preporuci Ministarstva prosvete, obustavljene učeničke ekskurzije, rekreativna nastava, letovanja, sportski kampovi, ta ustanova je suočena sa velikim problemima u poslovanju.
Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica, objasnila je da su radnici odmarališta, uz njihovu saglasnost i saglasnost sindikata, raspoređeni na radna mesta u drugim delovima lokalnog javnog sektora, u skladu sa stručnom spremom koju poseduju. „Ovo je primer dobre prakse i poštovanja odluke Vlade Srbije da nijedan radnik u javnom sektoru ne ostane bez posla za vreme pandemije korona virusa“, kazala je gradonačelnica.
Gradonačelnica Užica i direktor Dečjeg odmarališta Zlatibor/Foto:Grad Užice
Upućivanje na rad u druga gradska javna preduzeća i ustanove, kako je istakao Zoran Stanojčić, predsednik sindikata u odmaralištu, posledica je dogovora poslovodstva, sindikata i lokalne vlasti. „Zbog pandemije korona virusa, ostali smo bez posla i bićemo privremeno angažovani u drugim gradskim javnim preduzećima i ustanovama. Zahvalni smo svima koji su nam izašli u susret i našli mogućnost da prime 23 radnika. Naša namera nije bila da sedimo i čekamo platu, već da budemo korisni i da našu platu zaradimo. Sada ne razmišljamo o tome da li ćemo primiti plate“, kazao je Stanojčić.
Zoran Stanojčić, predsednik sindikata/Foto:Grad Užice
Deo zarada isplaćen iz budžeta
Odlukama Gradskog veća, od 20.oktobra ove godine, devet radnika je upućeno u Predškolsku ustanovu Užice, po tri u JP Vodovod i JP Niskogradnja, i po dva u ustanovu Veliki park, JKP Bioktoš, JKP Gradska toplana i JP Stan.
U tim odlukama, u koje je Užički centar za ljudska prava i demokratiju imao uvid, piše da će radnici „biti angažovani u radnom odnosu na neodređeno vreme“, odnosno „dok traju okolnosti izazvane epidemijom kovida 19“.
Upućivanje radnika odmarališta na rad u druga javna preduzeća i ustanove je faktički novo zapošljavanje u javnom sektoru, koji će zbog toga imati dodatni trošak, jer će im ta preduzeća i ustanove isplaćivati zarade, u iznosima koje primaju njihovi radnici.
Pravni osnov za takvu vrstu angažovanja radnika je, kako navodi Ivan Stanisavljević, član Gradskog veća za javna preduzeća, pronađen je u Zakonu o radu, u članovima 171 i 174 (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html). Njima je predviđeno da „zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao, ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana“.
„Ljudi su po zakonu upućeni na druga radna mesta. Svojevoljno su potpisali ugovore o radu, a po prestanku rada u tim preduzećima i ustanovama, vratiće se kod svog poslodavca“, dodaje Stanisavljević.
Deo radničkih plata, a po odluci Gradskog veća, isplaćen je iz gradskog budžeta. U Izveštaju o izvršenju Odluke o budžetu Grada Užica za perid januar-septembar 2020. godine (http://uzice.rs/wp-content/uploads/2020/11/SK5-3.pdf) navedeno je da je, za tu namenu, iz tekuće budžetske rezerve, novac isplaćen u dva navrata. Prvi put, za plate u martu, isplaćeno je 1.411.635, a potom za aprilske plate 1.609.863 dinara. Postoji i treća isplata za deo plata u iznosu od 1.367.841 dinar, ali ona nije navedena u Izveštaju, pošto je plaćanje obavljeno 23.oktobra.
Ivan Stanisavljević/Užički centar za ljudska prava i demokratiju
„Odmaralište je iz sopstvenih sredstava, nakon što je naplatilo neka svoja potraživanja, radnicima isplaćivalo razliku do punog iznosa zarada i zarade za ostale mesece. Od 20. oktobra plate će im se isplaćivati u preduzećima i ustanovama u koje su upućeni na privremeni rad“, objašnjava Stanisavljević.
„To je i humano i zakonito, jer smo sprečili da 23 radnika ostanu bez posla. Ako prosečna porodica ima četiri člana, to znači da smo za 100 ljudi sačuvali hleb u ovoj veoma teškoj situaciji“, ocenjuje Stanisavljević i ističe da je to „u skladu sa porukama Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da niko u javnom sektoru, u vreme pandemije, ne ostane bez posla“.
On smatra da time zaposleni u javnom sektoru nisu privilegovani, niti su diskriminisani radnici u privatnim sektoru. „Privatne firme su mogle da koriste pogodnisti koje su predviđene ekonomskim merama Vlade Srbije, koje ne mogu da koriste javna preduzeća i ustanove“, kaže gradski većnik Ivan Stanisavljević.
Na podsećanje da je odmaralište završilo prošlu godinu sa gubitkom od skoro sedam miliona dinara (http://uzice.rs/wp-content/uploads/2020/10/SK4-16.pdf), Stanisavljević je uzvratio da „sve u vezi sa poslovanjem odmarališta pitamo direktora“.
Koliko je zaposlenih u odmaralištu
Uz potvrdu o tom gubitku u poslovanju tokom prošle godine, direktor Vladan Cuparić je naveo da je to „knjigovodstveni gubitak, koji je nastao zbog amortizacije“, i da nije stvarni gubitak, iako je u izveštaju o poslovanju te ustanove navedn samo kao „gubitak“. On je objasnio da se amortizacija knjiži, odnosno prikazuje, kao trošak, pošto je planirano da se za tu namenu izdvoji deo prihoda, ali to nije urađeno.
Cuparić je procenio da će to odmaralište, zbog pandemije, „ove godine, pretrpeti štetu od 15 do 20 miliona dinara“
On dodaje da je u druga javna preduzeća i ustanove upućeno 23 radnika, a da su on i još četiri zaposlena ostali u odmaralištu i da će primati minimalnu zaradu. To je ukupno 28 zaposlenih, ali taj broj se ne uklapa u zvaničnu statistiku, jer je u izveštaju o radu te ustanove navedeno da odmaralište ima ukupno 19 zaposlenih (http://uzice.rs/wp-content/uploads/2020/10/SK4-16.pdf).
„U stalnom radnom odnosu jeste 19 radnika. Ostali su angažovani na određeno vreme i kao sezonski radnici, ali i njih smo uputili na rad u druga javna preduzeća i ustanove da i oni ne bi ostali bez posla, jer je odluka Vlade Srbije da niko u javnom sektoru ne ostane bez posla, tokom pandemije. Neko od njih će raditi tri, a neko šest meseci u zavisnosti od toga koliko im vremena ostalo do isteka ugovora“, ističe Cuparić. Objašnjava da će radnici koji su stalno zaposleni ostati na privremenim radnim mestima „do završetka pandemije, odnosno do trenutka kada odmaralište“, kako dodaje, „bude ponovo moglo da radi, a najduže do jedne godine“, odnosno do oktobra 2021.
Bazen u objektu Golija na Zlatiboru/Užički centar za ljudska prava i demokratiju
„To je urađeno vrlo korektno prema našim radnicima, koji su se našli u ovakvoj situaciji ni krivi, ni dužni. Grad nam je izašao u susret, kao i svi direktori iz javnog sektora koji su bez reči primili naše radnike. To je dobar primer kako treba sačuvati ljudima radna mesta“, kaže Cuparić. Inače, prema tvrdnjama nadležnih, u užičkim javnim preduzećima postoji manjak stalno zaposlenih, posebno majstorskog kadra.
Kako je osnivač odmarališta lokalna samouprava, Cuparić ocenjuje da je „sasvim logično to što ona finansijski pomaže tu ustanovu“, a privatnim firmama, pa i onima u oblasti turizma, koje su takođe ostale bez prihoda, kako kaže, „pomogla je država svojim ekonimskim merama“.
Posebni tretman
Sasvim drugačiji stav nude predstavnici pet privatnih turističkih agencija (Amigo travel, Riva tours, Jat travel, Srce Clock, i Kapri tours), koje posluju u Užicu, a koje, takođe, beleže velike gubitke, zbog pandemije kovida 19. Njihovi predstavnici su, 15. septembra ove godine, zatražili od Grada da im isplati jednokratnu pomoć od po 150.000 dinara za svaku navedenu agenciju, ali nisu je dobili.
„Od proglašenja vanrednog stanja do danas, naše agencije ne ostvaruju nikakve prihode i vrlo je teško održati likvidnost, plaćajući tekuće troškove i zaposlene radnike. Od naših agencija, koje posluju u gradu, živi 30 članova porodica. Pomoć Grada bi nam neizmerno značila u cilju očuvanja radnih mesta i lakšeg prolaska kroz sadašnji period“, navodi se u molbi turističkih agencija. Dalje se dodaje da se nadaju da će „Užice slediti primer pojedinih lokalnih samouprava u Vojvodini, ali i Beograda, Raške, Niša, Kraljeva i Čačka, koje su priskočile u pomoć turističkm agencijama“.
Međutim, odgovoreno im je da u gradskom budžetu nisu planirana sredstva za tu namenu. Treba podsetiti na to, da ni sredstva za plate u Dečjem odmaralištu nisu planirana u budžetu, ali su isplaćena iz tekuće budžetske rezerve.
„Budžetom Grada Užica nisu planirana sredstva za finansiranje u bilo kom obliku bilo koje turističke agencije, niti je budžetom planirana finasnijska pomoć bilo koje agencije. Na osnovu toga, Grad Užice nije u mogućnosti da ispuni vaše zahteve“, piše u odgovoru agencijama koje je potpisala Nada Jovičić, članica Gradskog veća, u čijem resoru je, između ostalog, i turizam. Većnica predlaže agencijama da se „obrate nadležnosm ministarstvu, za koje veruje da će im, ako postoji realni osnov, izaći u susret“.
Vladana Rakić, vlasnica agencije Amigo travel, za koju navodi da je jedina u gradu koja dovodi turiste, čak iz Kine, Rusije i drugih zemalja, jer u tim i drugim državama posećuje sajmove turizma i promoviše Užice i užički kraj, ogorčena je, kako kaže, „diskriminatorskim odnosom gradske administracije koja, parama svih Užičana, pomaže odmaralište, koje se bavi istom delatnošću kao i agencije u kojima rade građani Užica koji, takođe, imaju porodice“.
„To je diskriminacija. Oni su svoje radnike uposlili u druga javna preduzeća, a mi možemo da propadnemo i – nikome ništa. Spasavaju odmaralište, koje godinama ništa ne radi, jer su većinu svojih kapaciteta izdali jednoj turističkoj agenciji iz Novog Sada. Zbog toga užička deca godinama nisu mogla da borave u objektima na Zlatiboru i u Bečićima“, navodi Rakić i dodaje da mere Vlade nisu dovoljne.
Aleksandar Milošević, urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu Danas, kaže da je „s jedne strane, dobro da ljudi nisu ostali bez posla, ali s druge strane, njihova radna mesta finansiraju upravo oni koji ovih dana dobijaju otkaze, jer država ne daje istu pomoć privatnom sektoru kakvu daje javnom sektoru“.
On kaže da je pogrešno to da vlast, u krizi, iz budžeta, koji se puni porezom svih građana, pa i onih iz privatnog sektora, dotira preduzeća u svom vlasništvu i da tuđim novcem čuva radna mesta onih koji su imali sreću da se zaposle u javnom sektoru, dok oni koji tu sreću nisu imali, ne mogu da računaju na takvu zaštitu.
Aleksandar Milošević/Foto: Danas
„To je nejednak tretman građana za koji nema opravdanja“, ocenjuje Milošević. On ističe da da je „država ranije povećala plate svojim radnicima i da planira novo povećanje od januara i to u istuaciji kada su plate u javnom sektoru znatno više nego u privatnom i kad privatni sektor, zajedno sa svojim zaposlenima, mora da podnese pun teret krize“.
„Ako zbog krize“, kako dodaje, „radnicima u privatnom sektoru neće biti povećavane plate, već će mnogima biti smanjene, a neki će morati i da ostanu bez posla, kakvo može biti opravdanje za podizanje plata u javnom sektoru?“, pita se Milošević i smatra da je jedino opravdano povećanje zarada medicinskim i prosvetnim radncima.
„Zaposleni u preduzećima u državnom vlasništvu ne bi trebalo da imaju bolji tretman od onog koji, u ovoj krizi, može da im pruži samo to preduzeće u kom rade, bez oslanjanja na nove poklone iz budžeta koji punimo svi mi“, pručio je Aleksandar Milošević.
Istraživački tim Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju
Tržišno poslovanje javne ustanove
Direktor Cuparić kaže da „nije tačno da zaposleni u odmaralištu godinama ništa ne rade“, ali je potvrdio da je „80 odsto svojih kapaciteta ta ustanova prodala agencijama, dok ostatak sama prodaje“.
„Radimo sa više agnecija. Radili smo i sa nekim užičkim agencijama, ali one nemaju interes, pošto najmanje dece iz Užica dolazi kod nas, jer roditelji žele da pošalju svoju decu negde drugde. Za rekreativnu nastavu, škole ne određuju destinacije i ne biraju agencije, već to rade saveti roditelja, koji uvek odaberu neke druge destinacije“, tvrdi Cuparić, a potom navodi da odmaralište, bez obzira na to što je javna ustanova, ostvaruje prihode na tržištu, da nije na budžetu, niti je, kako kaže, socijalna ustanova.
Vladan Cuparić/ Foto:Užički centar za ljudska prava i demokratiju
„Moramo da obezbedimo goste. Kako da dopustimo da, zbog nečije sujete ili ličnog interesa, objekat u Bečićima radi samo dve ili tri smene od po deset dana, a da ostatak leta bude prazno? Ko će to da nadoknadi“, pita se direktor.
On dodaje da je u decembru 2012. godine, kada je postao direktor, odmaralište na Zlatiboru imalo 1.560 kvadratnih metara poslovnog prostora, a danas poseduje 3.400 kvadrata. „Grad je investirao 13 miliona, Ministarstrvo turizma 41 milion, a mi smo iz sopstvenih sredstava investirali više od 80 miliona dinara u proširenje kapaciteta. Kompletno smo renovirali stari prostor na Zlatiboru i odmaralište u Bečićima, tako da narednih deset godina nema potrebe da se ulaže u objekte našeg odmarališta, jer je sve praktično novo“, kaže direktor Cuparić.
Autor: Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju i Medijsko sklonište Užice
#medijskoskloništeužice
