“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način”, rečenica je kojom Lav Nikolajevič Tolstoj započinje svoj roman Ana Karenjina. Da je Tolstoj savremen i svevremen pokazuje puno porodica koje poznajemo medju prijateljima, familijom, poznanicima….svako od njih je srećan a da često toga nije ni svestan iako ima zdravu porodicu, kulturnu i vaspitanu decu. A nesreća….o njoj može da se ispriča hiljadu i jedna priča.
Rečenice iz kultnog romana velikog ruskog pisca o srećnim i nesrećnim porodicama setila sam se davne 2003. godine kada je moja porodica dobila na poklon knjigu od dr Zorana Dimitrijevića, neuropsihijatra, autora knjige Tata, mama ako me voliš pročitaj.
Dr Zoran Dimitrijević, danas neuropsihijatar u penziji, 1995. godine je izdao knjigu Tata, mama ako me voliš pročitaj i tako pružio mogućnost roditeljima da svojoj deci daju odgovore na veoma važna i često postavljana pitanja. Dve ipo decenije kasnije zajedno sa svojom kćerkom, dr Majom Lazić, psihijatrom napisao je i odgovore.
“Kao psihijatar radim u Opštoj bolnici Uzice od 2014. godine na odeljenju psihijatrije. S obzirom da na našem odeljenju zbrinjavamo urgentna stanja iz oblasti psihijatrije, zastupljeni problemi sa kojima se srećemo su od akutnih psihoza, depresivnih poremecaja, pa do psihopatologije iz oblasti bolesti zavisnosti”.-rekla je za Radio Lunu dr Maja Lazić.
Dr Maju Lazić pitali smo čija je ideja i motiv da zajedno sa ocem, posle toliko godina, kao psihijatar ali i majka pozabavi temom o kojoj se ne retko ćuti i problemima koji se često guraju pod tepih?
“Pre tri godine suočili smo se sa ozbiljnim problemima kada je u pitanju (zlo)upotreba psihoaktivnih supstanci. Desilo se da je dvoje tinejdžera izgubilo život nakon uzimanja samo jedne tablete neke od psihoaktivnih supstanci. Tada je na republičkom nivou formirana Komisija za borbu protiv narkomanije u školama. Na nivou lokalnih samouprava su formirani multidisciplinarni timovi, čiji sam član bila, pored stručnjaka iz različitih oblasti. Tribine su organizovane po školama. Tada sam imala prilike da čujem šta decu zanima, šta je to sto oni nas pitaju. Iznenadila sam se kada sam shvatila da i posle 25 godina, dečija radoznalost se nije promenila i da pitanja koja su postavili nama u školama su gotovo ista ona pitanja koja su postavljena u knjizi iz 1995. godine. S obzirom da je pandemija korona virusa izmenila tokove naših života, zatvorila škole, a nas uputila da vreme provodimo u kući, pokušali smo na najbolji način da to vreme iskoristimo i tako smo došli na ideju da pružimo odgovore na ta pitanja.”-rekla je za Radio Lunu dr Maja Lazić, psihijatar.
Na koja i čija postavljena pitanja Vaša knjiga daje odgovore?
“Moja generacija bila je u prilici da učestvuje u nastanku knjige pitanja “Tata, mama, ako me voliš pročitaj!” kada smo mi bili ti koji su tražili odgovore na postavljena pitanja. A danas smo mi u ulozi roditelja koji svojoj deci treba da pružimo odgovore. U knjizi su odgovori na pitanja dece od drugog razreda osnovne škole, zaključno sa trećim razredom srednje škole. Pitanja su “šarenolika”, najveći deo jeste usmeren na probleme vezano za pušenje, alkoholizam, narkomaniju, ali ima i onih drugih, da kažem – životnih. Jedno od takvih je i pitanje: “Kako da postanem slavan?” a odgovor na njega je pravi izazov s obzirom na vreme u kome živimo. Rekla bih da je knjiga “pitka za čitanje”, jer su odgovori jednostavni, bez preterivanja sa stručnim izrazima i terminologijom, prilagodjeni su uzrastu dece koja su pitanja postavljala.
Porodica je stub odrastanja a ja često kažem da je vaspitanje dvosmerna ulica: porodica i škola. Da li je knjiga namenjena osim deci i roditeljima i prosvetnim radnicima, psiholozima i pedagozima koji rade u školama?
“Knjiga je namenjena svima koji su aktivni učesnici u dečijem odrastanju, sazrevanju i vaspitanju. Svakako, da i sam naslov knjige “Tata, mama, ako me voliš pročitajmo!” simbolično upucuje pre svega na porodicu, roditelje i decu. Svesni smo činjenice da su i roditelji i deca sve više okupirani svako svojim obavezama. Roditelji na poslu, deca u školi. Cilj nam je svakako, da se podsetimo definicije porodice, kao osnovne jedinice drustva. Da roditelji i deca zajedno provedu vreme, da roditelji vide kakva pitanja postavljaju deca u čijem uzrastu se nalazi i njihovo dete. Zahvaljujuci gradonačelnici dr Jeleni Raković Radivojević i Gradu Uzicu kao generalnom pokrovitelju, koji su prepoznali značaj ovoga, ako smem da kažem – projekta, kada je reč o prevenciji u oblasti mentalnog zdravlja, knjiga će biti distribuirana svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji Grada Užica. Ovo su svakako teme i pitanja o kojima može i treba da se razgovara i u školi. Preventiva je ključ zdravog odrastanja!”-istakla je dr Maja Lazić.
Kao majka troje dece daću sebi slobodu da kažem da se mnogo toga u glavama dece promenilo i zakomplikovalo, detinjstvo i adolescentski period u odnosu na period u kome smo mi, roditelji odrastali. Naša deca su „rodjena“ sa internetom, društvene mreže su im najbolji prijatelji,
googl im daje na hiljade tačnih ali i netačnih odgovora. Mnogi roditelji uz svu ljubav koju osećaju prema deci, radeći po dva i više poslova da bi nahranili i iškolovali potomke i sami se “izgube “od psihofizičkog umora, smatrajući da je osnovica zdrave porodice materijalna egzistencija. Da li Vaša knjiga uz dobre namere prezauzetih roditelja koji na žalost, nemaju vremena za razgovor i druženje sa decom, može da pomogne i njima a samim tim i njihovoj deci?
“Tačno je, u današnje vreme sa napretkom tehnologije, društvenih mreža, mobilnih telefona sve više se otudjujemo. Umesto da nam sve ovo obezbedi bogatiji društveni život, mi nekako postajemo autistični. Primetićete ako sednete u neki od kafića, da svi drže i “listaju” mobilne telefone. Kao da će se nešto jako bitno propustiti ako u tom momentu ne proprate neku vest. Odrasla sam u vreme kada su tehnologije tek započinjale svoju eru. Dolazila sam na vreme iz škole, izlazila u šetnje sa drugaricama, deluje da se dosta mirnije živelo. Čitale su se knjige, razgovaralo se u kući. Danas i knjige možemo da čitamo na kompjuteru. Stiče se utisak da smo zaboravili da razgovaramo i pre svega da saslušamo i razumemo jedni druge. Vreme za porodicu moramo da pronadjemo. Ne smemo se koristiti izgovorima da smo prezauzeti.Zato uzmimo knjigu u ruke, udobno se smestimo na trosed u dnevni boravak, zagrlimo svoje dete i započnite putovanje kroz pitanja.”-predlog je dr Lazić.
Naša deca žive brzo u skladu sa nametnutim načinom modernog gradskog života. Sve manje su na ceni lepa reč, kultura govora i ponašanja, dobro vaspitanje… Zaboravlja se na tradicionalne vrednosti, druženja sa bakama i dekama, rodbinom, kumovima. Deca su na ulici, prepuštena izazovima alkohola, narkotika, promiskuiteta, fizičkog i psihičkog nasilja, vršnjačkog nasilja. Zašto često ćutimo? I mi roditelji, prosvetni radnici, institucije?
Dr Maja Lazić se ne slaže da svi zatvaraju oči i da se ćuti. Ona kaže da problemi postoje, i da je to evidentno.
“Mnogi se obrate stručnjacima za pomoć i savet. Jednostavno, u skladu sa kulturnim miljeom, i dalje živimo u svetu gde su problemi iz oblasti mentalnog zdravlja “tabu”, gde je sramota reći da smo tražili pomoć od psihijatra i psihologa. Ali, stiče se utisak da se i ovo poslednjih godina menja u pozitivnom smeru.
Radite na odeljenju psihijatrije Opšte bolnice Užice. Koji su najčešći problemi dece u pubertetu i adolescenciji sa kojima se srećete na poslu ali i u svakodnevnom životu? Da li roditelji traže od Vas, psihijatara i psihologa pomoć? Da li se deca sama jave?
“Činjenica je da su se neke granice promenile. Tako je i granica ulaska u pubertet spuštena za godinu dve. A samim tim i odredjeni problemi počinju sve ranije da se javljaju. Ono što nas brine je sve veći broj mladih ljudi koji sve ranije počinju konzumiranje alkohola, a koji se nama jave sa već razvijenim ozbiljnim fizičkim i psihičkim problemima. Takodje, brine i procenat pokušaja suicida medju adolescentima. I opet naglašavam i vraćam se na početak ovog odgovora, PREVENTIVA je osnov zdravog odrastanja i sa njom moramo što ranije početi.”-rekla je za Radio Lunu dr Lazić.
I u 21. veku na žalost i dalje „brinemo“ šta će reći komšiluk i familija i bežimo od porodičnih problema tako što „zavirujemo“ u tudji krevet, šerpu i novčanik. Kako najbolje da počistimo sopstveno dvorište i pokušamo da popravimo odnos sa decom i uspostavimo bolju komunikaciju? Ako ne uspemo, kome da se obratimo?
“Vaspitanje potiče pre svega iz porodice a kasnije se nadogradjuje kroz školu. Deca usvajaju obrasce ponašanja od svojih roditelja, i to mi kao roditelji pre svega moramo da shvatimo. Nije niko drugi kriv do nas samih, ako nam neko kaže kako nam je dete nevaspitano i nekulturno. Isto tako, mi smo odgovorni ako nam je dete lepo vaspitano, kulturno, ako komšijama poželi:”Dobar dan!” Zato je potrebno na pravilan način uz adekvatne medijske sadržaje, uz knjige i razgovor izgraditi kvalitetan odnos roditelj-dete. Ne treba bežati, potrebno je potražiti pomoć onda kada je ona neophodna i kada shvatimo da problemi postaju sve ozbiljniji i da ih je nemoguće rešiti bez stručne pomoći.”-istakla je za Radio Lunu dr Lazić.
Knjiga Tata, mama ako me voliš pročitajmo biće distribiurana u sve osnovne i srednje škole u gradu, saopštili su na sajtu iz Grada Užica nakon što je knjiga autora dr Zoran Dimitrijevića i dr Maje Lazić predstavljena u Narodnoj biblioteci Užice u okviru Programa obeležavanja Dana grada.
Izdavač knjige je Narodna biblioteka Užice, a generalni pokrovitelj Grad Užice. Štampana je u 1 500 primeraka.
