Od 1. januara 2024. godine važiće novi uslovi za odlazak u penziju.
Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da uslov za žene u 2024. godini 63 godine i osam meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja, umesto 63 godine i šest meseci, što je bio uslov za sve one koje su zahtev za penziju podneli u 2023.
Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Osiguranici oba pola mogu ostvariti pravo na penziju i ukoliko imaju navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.
Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od naredne godine završava se prelazni period, odnosno pomeranje uslova za žene pa će od 1. januara 2024. godine za oba pola za ostvarivanje ovog prava biti potrebno 40 godina staža i 60 godina života.
U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.
Iz PIO Fonda naglašavaju da se pravo na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju, priznaje po prestanku osiguranja od dana ispunjenja uslova, a najviše šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.
“Treba napomenuti da se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi, zato bi trebalo na vreme proveriti M-4 obrazac, odnosno da li je poslodavac redovno uplaćivao doprinose. Listing se može dobiti besplatno u svakoj filijali”, navode iz Fonda PIO.
Ukoliko ispunjavate minimum uslova za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, dobićete privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije. Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca.
Ako u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.
Ukoliko je osiguranik pravo na penziju ostvario radeći u inostranstvu, o penziji će se odličivati na osnovu propisa zemlje u kojoj je stekao radni staž.
Uvećanje penzija u 2024.
Osim novih uslova za penzionisanje, najstarije građane očekuje i dodatno povećanje iznosa naknade od 14,8 odsto, počev od 1. januara 2024. Prethodno su penzioneri dobili uvećanje u oktobru 2023. od 5,5 odsto.
Nakon oktobarskog povećanja procenjena prosečna penzija za taj mesec bila je oko 39.890 dinara.
Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija za Biznis.rs kaže da o povećanju od 14,8 odsto treba govoriti nakon izbora.
“Da li će do obećanog povećanja penzija od 1. januara 2024. godine doći, mislim da je neizvesno. O tome treba govoriti nakon izbora koji su zakazani za 17. decembar. Takođe, koliki će novi iznos prosečne penzije biti, saznaćemo nakon 10. februara, kada počne isplata januarskih naknada za najstarije građane”, kaže Grabundžija.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS), Milan Grujić smatra da ni obećano povećanje od naredne godine nije dovoljno sve dok prosečna penzija ne bude 50 procenata od prosečne zarade.
“Svako povećanje penzija, bilo ono i minimalno, mnogo znači. Visoka inflacija, poskupljenje struje i gasa, kao i cena osnovnih životnih namirnica ugrožavaju najosetljivije grupe građana, a to su upravo penzioneri. To je spas za sve one koji imaju minimalne penzije, ali je moj stav da je to nedovoljno, jer je učešće penzija u prosečnoj zaradi za 2022. godinu za sve kategorije penzionera iznosilo 41,9 odsto”, ocenjuje Grujić.
