Prošle godine poginulo najviše radnika

U Srbiji su se protekle godine dogodile 53 povrede na radu sa smrtnim ishodom, najviše u poslednjih deset godina, kažu u Inspektoratu za rad.

Prema analizi tog inspektorata, najčešći uzroci su bili pad sa visine, strujni udar ili pad nekog predmeta.

Najviše radnika koji su nastradali na poslu bilo je angažovano u oblasti industrije, potom u građevinarstvu, sektoru usluga, poljoprivredi, šumarstvu, trgovini, oblasti saobraćaja i skladištenja.

Oko 30 odsto njih radilo je na crno, pretežno u građevinarstvu.

Nesreće na radu najčešće su se desile u prvoj smeni, ponedeljkom ili utorkom, i to najviše kod radnika starosti od 46 do 50 godina, što je najiskusniji deo kadra, kažu u Inspektoratu.

Većina njih imala je četvrti ili treći stepen stručne spreme.

Kada je reč o vrsti ugovora, najviše radnika kojima su se desile povrede sa smrtnim ishodom imalo je ugovor na radu na neodređeno vreme (27 njih), zatim su radili na crno (17), nešto manje imalo je ugovor na određeno vreme (8), dok je ugovor o delu imao svega jedan radnik.

Foto ilustracija: www.espresso.rs

Oni koji su radili na crno uglavnom su bili angažovani na poslovima u oblasti industrije i građevinarstvu.

Najčešći uzrok smrti ili povreda na radu sa smrtnim ishodom u građevinarstvu je obrušavanje ili pad sa visine.

Što se tiče teških povreda u toku 2018. godine, najviše ih je bilo u građevinarstvu, proizvodnji i prenosu električne energije, delatnosti proizvodnje mašine, metala, i druge opreme.

Teške povrede radnici su zadobijali najčešće zbog padova ili udara padajućeg objekta.

Najčešće su se dešavale povrede šake i prstiju i ruke, i to kod radnika starosti od 51 do 55 godina.

–Obavili smo 797 nazdora usled teških povreda i ljudi sa ovakvim povredama u preko 70 odsto slučajeva dalje nisu sposobni za rad, kaže v. d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović.

Najviše povređenih radnika imalo je ugovor na neodređeno, potom ugovore na određeno, zatim ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

Manji broj radio je na crno.

Najviše takvih povreda dešavalo se u industriji i građevinarstvu, trgovini na veliko i malo, i najčešće sredinom nedelje – četvrtkom i sredom u prvoj smeni.

Što se tiče inspekcijskih nadzora, izdato je 300 rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti zakona o bezbednosti na radu, potom 182 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 31 rešenje o zabrani rada, 11 ukazivanja i šest krivičnih prijava protiv odgovornih lica.

Stevan Đurović kaže da je važno da svi u ovim procesu rade ažurno kao i da se primeni adekvatna kaznena politika.

Što se tiče povreda na radu sa smrtnim ishodom, on je rekao da je kaznena politika još uvek blaga, odnosno da se još nije desilo da je neko dobio zatvorsku kaznu dužu od pet godina.