Srbija je, prema indeksu poštovanja kolektivnih prava radnika, pretežno u društvu afričkih i azijskih država, a tu su i Rumunija, Severna Makedonija i Mađarska, izjavio je koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić za portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.
–Stanje u oblasti radnih prava u Srbiji je generalno loše, a jedan od razloga za to je sporost u donošenju novih i nedoslednost u sprovođenju postojećih zakona, u čemu svoju ulogu i odgovornost imaju kako država, tako i sindikati. Ima tu mnogo primera za nesnalaženje u odnosu na promene zakona i njihovo prilagođavanje novim lokalnim i globalnim izazovima, kazao je Protić.
Za ilustraciju “nesnalaženja” naveo je situaciju “u kojoj su sindikati slavili činjenicu što 2014. nisu u Zakon o radu unete odredbe o regulisanju rada privatnih agencija za zapošljavanje”.
Prema njegovim rečima, tada se mislilo, da ako to ne bude u zakonu, neće se ni desiti, što svakako nije bio slučaj, a dodatni je apsurd bio što je Srbija godinama pre toga ratifikovala Konvenciju 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje, te je tek nakon nekoliko godina regulisana ova sfera angažovanja radne snage posebnim zakonom“.
Govoreći o uzrocima dugogodišnjeg “tavorenja Srbije” u oblasti radnih prava, Protić je ocenio da se loše stanje nastavlja zaostacima u regulisanju novih, a povećanih oblika rada.
–Takav trend u svetu i kod nas se naročito pojačao od pandemije, pa se sada sve više govori i brine o neformalnim radnicima, koji su dotad bili najnevidljiviji. To je praktično rad na crno, bez ugovora, a u svetu je reč o oko dve milijarde ljudi, gotovo dve trećine od ukupnog broja radnika, kazao je Protić.
Dodao je da je veliki izazov “takve ljude”, pa i ovde u Srbiji, privoleti da makar počnu da odvajaju sebi na neki način, koliko mogu, sredstva za starost ili da postepeno izađu iz zone neformalnog rada.
Protić je podsetio da je prema indeksu poštovanja kolektivnih prava Međunarodna konfederacija sindikata sve države podelila na pet grupa, i da je Srbija u pretposlednjoj, četvrtoj kategoriji država u kojima postoji sistematsko kršenje prava radnika, kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.
–Dakle, decenijske nade sveta rada u našoj državi da im bude bolje, nisu nimalo ostvarene, naprotiv. Tako smo i dalje pretežno u društvu afričkih i azijskih država. Međutim, tu su i okolne zemlje – Rumunija, Severna Makedonija, Mađarska i Grčka, objasnio je Protić.
Prema njegovim rečima, Crna Gora je iz druge kategorije pala u treću, dok su ostale države regiona zadržale ocene iz 2022. godine i uglavnom se nalaze u trećoj kategoriji, što znači da je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj stanje značajno bolje, dok je u Hrvatskoj, koja je u drugoj kategoriji, mnogo bolje.
Kako je saopštila “Nezavinost”, Protić je naveo da je Međunarodna organizacija rada nedavno saopštila svoju prognozu da se u 2024. očekuje rast nezaposlenosti u svetu.
–Predviđa se da će u ovoj godini broj nezaposlenih porasti za dva miliona, što će podići i stopu nezaposlenosti, dok je broj radnika, koji žive u ekstremnom siromaštvu i zarađuju manje od 2,15 američkih dolara dnevno, porastao za oko milion tokom prošle godine, rekao je Protić.
Dodao je da je broj radnika, koji žive u umerenom siromaštvu i zarađuju manje od 3,65 dolara dnevno, iste godine povećan za 8,4 miliona.
Takođe, Protić je istakao da će veliki izazov, pored platformske ekonomije, biti integracija migrantskih radnika, pored ostalog i zato što se u Srbiji i regionu težilo da se oni umesto po zakonu o radu stave pod poseban pravni režim.
-Sada se revidira Zakon o zapošljavanju stranaca, olakšavaju se pravila za ulazak na tržište rada, što će sigurno voditi ka brojčanom rastu zastupljenosti pripadnika te radne snage, koje bi trebalo nekako pokriti i organizovati, čak i kao sindikalno članstvo, ali se ne vidi kako će se to raditi, rekao je Protić.
