Na nesanitarnoj deponiji u selu Godovik u blizini Požege u toku je prva faza radova na otklanjanju i saniranju te deponije, a prema predviđenom projektu u planu je da se taj otpad uredi i da se preko njega postavi folija, urade vodenonepropusni slojevi koji će onemogućiti dalje ceđenje iz otpada u podzemne vode i zatim da se na to postavi zemlja na kojoj će se posaditi trava. Ukupna vrednost ove investicije je 220 miliona dinara.
Kako je za Radio Lunu naveo predstavnik izvođača radova iz beogradske firme BMD BAU Aleksandar Hranisavljević na nesanitarnoj deoniji u Godoviku površina zauzeća smeća je 65 hiljada kvadrata i ukupno ima 250 hiljada kubika otpada, dok je sloj otpada najdubljeg dela od 12 metara.
– Predviđeno je da mi prikupljamo otpad sa dela deponije neposredno uz reku Đetinju u količni od 83 hiljade kubika, a tu ukupno ima oko 250 hiljada kubika otpada. Neposredno uz reku Đetinju je debeli sloj otpada koji u sebi ima metana po istražnim radovima i elaboratima i mi tu sada vršimo ubrzanu degazaciju po Uredbi o saniranju nesanitarnih deponija i zatvaranju. Taj sistem neprestano radi dok procenat metana ne padne ispod 5 procenata, kad je neopasan za izvođenje radova. Zatim se vrši prepakivanje odnosno odbacivanje smeća od korita reke Đetinje na jednu katastarsku obeleženu površinu do visine 316, sada je tamo kota 311, još 5 metara više dižemo deponiju na tom delu, naveo je Hranisavljević.
U okviru prve faze radova će se obaviti prikupljanje, planiranje, raščišćavanje, jer deponija je obrasla rastinjem, drvećem i sve treba sanirati, srediti, napraviti radne površine, rekao je Hranisavljević.
Projektom sanacije i zatvaranja nesanitarne deponije u Godoviku previđeno je da se u drugoj fazi na tom prostoru naprave vodenonepropusni slojevi koji će sprečiti dalje oticanje iz otpada u podzemne vode, a zatim se isplanira buduća namena tog prostora.
–Taj otpad ostaje tu. Zbog velike količine otpada i morfološkog sastava otpada koji je raznovrstan, a na osnovu urađenih analiza predviđeno je kako da se uradi sanacija deponije. Projekat je prevideo da se napravi jedan vodonepropusni sloj, odnosno da se folijom pokrije taj otpad i da sva nova voda od padavina odlazi preko i da nema više proceđivanja, nema ocedaka iz otpada u podzemne vode. Zatim se na to stavlja zemlja da se folija zaštiti, a onda se na to stavi humus i trava, rekao je Hranisavljević i dodao da je prva etapa radova započela početkom juna i da je previđeno da traje do kraja novembra.
Kako je za Radio Lunu naveo predsednik opštine Požega Đorđe Nikitović za prvu fazu radova na nesanitarnoj deponiji Godovik izdvojeno je 80 miliona dinara, jedan deo sredstava je obezbedilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a ostatak opština Požega. On je rekao da je za odlaganje otpada u narednom periodu planirana izgradnja transfer stanice.
Prema rečima Hranisavljevića deponija u selu Godovik spada u standardne veličine deponija koje su karakteristične za opštine poput Požege. On je za Radio Lunu naveo da su sličnu sanaciju nesanitarne deponije radili prošle dve godine u Čačku.
–Radili smo na zatvaranju nesanitarne deponije Prelići. Tu je bila druga morfologija otpada, veća produkcija metana, odlagan je biorazgradivi otpad više. Po projektu je morao da se instalira i sistem za degazaciju, odnosno kad se zatvori deponija tu se deponijski gas metan sakuplja i spaljuje na baklju, po uredbi za tu vrstu radova. To je odrađeno vrhunski dobili smo pohvale od Vlade, Ministarstva za zaštitu životne sredine, naveo je Hranisavljević.
