Kulturno nasleđe, kao i svaki drugi aspekt savremenog života, suočava se sa egzistencijalnim pretnjama, usled nekontrolisanog urbanog razvoja, globalnog zagrevanja i drugih kriza. Ono je katalizator pozitivne promene, povezuje ljude i mesta, neguje osećaj pripadnosti i socijalnu inkluziju. Kulturno nasleđe podstiče tranziciju ka zdravijem, zelenijem i pravednijem društvu i ekonomiji. Imajući ovo u vidu, poslednjih godina nastalo je više dokumenata koji postavljaju kulturno nasleđe u središte zelene tranzicije u Evropi.
„Publikacija Evropske zelene politike u oblasti kulturnog nasleđa je elektronski zbornik najvažnijih evropskih dokumenata, prvi put prevedenih na srpski jezik, od kojih je većinu samostalno, ili u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, Međunarodnim savetom za spomenike i lokalitete (ICOMOS) i uz finansijsku podršku Evropske unije, izdala panevropska mreža Evropa Nostre”, kazala je Vesna Marjanović.
Plamena Halačeva istakla je značaj ovih dokumenata koji su sada dostupni na srpskom jeziku I posebno se zahvalila na prevodu Davoske deklaracije. “Ovaj dokument šalje jaku poruku da kulturno nasleđe nije samo naša prošlost, ono je motor koji pokreće našu ekonomiju, društvo i način na koji brinemo o životnoj sredini. Nasleđe nas je oblikovalo u ono što smo danas, ali ono oblikuje i trag koji ostavljamo u svetu. Za pravi napredak, kultura mora biti u prvim redovima naših planova za budućnost, osiguravajući da svi radimo na zajedničkom dobru. Bez toga, ne možemo se nadati mirno, demokratskom I održivom svetu”, kazala je Halačeva.
Publikacija je predstavljena u EU info centru u Beogradu panel diskusijom u kojoj su učestvovale Plamena Halačeva, zamanica šefa Delegacije EU u Srbiji, Sneška Kvadlih-Mihailović, generalna sekretarka panevropske mreže Evropa Nostra, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za EU, prof. dr Marija Maruna, profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, i Vesna Marjanović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija koja je moderirala događaj.
Publikacija uključuje sledeća dokumenta:
- Poziv na akciju iz Venecije (2023);
- Zelenu knjigu o evropskom kulturnom nasleđu (2021);
- Publikacija „Čuvanje prošlosti – oblikovanje budućnosti“ posvećena desetogodišnjici programa “7 najugroženijih” Evropa Nostre i Instituta evropske investicione banke (2023);
- Davoska deklaracija o visokokvalitetnoj gradnji Baukultur (2018);
- Dokumenta koja se odnose na evropsku inicijativu Novi evropski Bauhaus.
Sneška Kvadlih-Mihailović je naglasila da u Srbiji postoji čitav jedan pokret očuvanja kulturne baštine koji je sve jači i se sve više povezuje. „Kulturna baština nije zanimacija tamo nekih par stručnjaka i profesionalaca, nego se nalazi u samom centru našeg kvaliteta našeg življenja i životne sredine“, kazala je generalna sekretarka panevropske mreže Evropa Nostra.
„Prilikom zaštite kulturne baštine imali smo priliku da vidimo da se ljudi, građani, najviše mobilišu na akciju. Mi često slušamo kako su građani Srbije pasivni, ali nekako upravo kada je u pitanju zaštita baštine, građani itekako prepoznaju da je to važno jer se identifikuju sa njom i osećaju neku vrstu pripadnosti“, istakla je Selaković i najavila da će Evropa Nostra Srbija postati članica Nacionalnog konventa za EU i preuzeti koordinaciju oko tema koje se tiču zaštite kulture baštine.
Prof. dr Marija Maruna je naglasila da mi moramo da se kao društvo, globalno, lokalno, evropsko, usaglasimo oko toga koje vrednosti treba da očuvamo.
Publikacija Evropske zelene politike u oblasti kulturnog nasleđa je namenjena građanima, donosiocima odluka na svim nivoima, delatnicima u institucijama zaštite nepokretnih kulturnih dobara, urbanističkog planiranja i organizacijama civilnog društva. Publikacija je takođe predstavljena u Novom Sadu, Nišu i Petrovcu na Mlavi (Bistričke vodenice se nalaze na listi „7 najugroženijih“ Evropa Nostre za 2023. godinu).
Publikaciju možete preuzeti na sajtu europa.rs.
Publikacija Evropske zelene politike u oblasti kulturnog nasleđa nastala je u okviru projekta „Evropske zelene politike u oblasti kulturnog nasleđa“ koji se sufinansira iz budžeta Ministarstva kulture Republike Srbije.
