Javnost rada organa državne uprave nije na zadovoljavajućem nivou, ni u praksi ni u normativnim rešenjima, pokazalo je istraživanje koje je danas predstavila Transparentnost Srbije.
Istraživanje Javnost rada organa centralne i lokalne vlasti u Srbiji koje je obavljeno u 2018. godini pokazalo je da su rokovi za donošenje akata koji bi uticali na javnost rada istekli.
Od državnih organa, Narodna skupština nije poboljšala javnost svog rada, pa predloženi amandmani i mišljenja Vlade na njih nisu dostupni.
–Tok sednica Vlade i dalje se smatra službenom tajnom stroge poverljivosti, iako se u susednoj Bugarskoj i Hrvatskoj u sličnim situacijama objavljuju steno-beleške ili audio zapisi, navodi se u rezultatima istraživanja.
Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ukazao je na problem imenovanja državnih službenika, jer Vlada objavljuje samo ko je imenovan, ali bez obrazloženja.
–Nema obrazloženja odluke da li lice koje je postavljeno ima kvalifikacije za tu funkciju, rekao je Nenadić i dodao da samo objavljivanje odluke nema dovoljan nivo transparentnosti.
On je kazao da je za 16 novih zakona u 2018. godini samo za Zakon o centralnom registru stanovništva održana valjana javna rasprava, a za 10 je samo objavljen poziv za nju, ali bez daljih koraka.
Na konferenciji za novinare rečeno je i da pojedini aneksi ugovora javno-privatnog partnerstva aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu iako su bili naznačeni kao javni, nisu objavljeni.
Elektroprivreda Srbije prema mišljenju Transparentnosti je najveći naručilac javnih nabavki, ali na 208 strana za 2018. godinu pored svih stavki piše da su to tajni podaci.
Na lokalnom nivou pretraga na sajtovima gradova u 90 odsto slučajeva ne funkcioniše, pa je informacije o javnim pozivima i konkursima potrebno pažljivo tražiti.
Grad Vranje jedini na svom sajtu daje potpuno i redovno izveštavanje o realizaciji budžeta za 2018. godinu, dok je na sajtu Grada Zaječara najteže je doći do podataka, a informacije o budžetu se ne objavljuju na jednom mestu.