Oko 40 zaposlenih u komunalnim preduzećima i gradskim upravama u Užicu i Tuzli su bili krajem avgusta na studijskom putovanju i u radnoj poseti Osijeku i Vinkovcima, vodećim u Hrvatskoj po razdvajanju otpada na mestu nastanka.
Pozitivna iskustva iz zemalja regiona bi moglo da primeni i Užice i za to ima priliku, kako je naveo Miloš Radojević, jer je, uz regionalni, istekao i lokalni plan upravljanja otpadom od 2011. do 2020. godine.
Užicu je, smatra Radojević, potreban i poseban dokument, gradska, skupštinska odluka o upravljanju otpadom.
– Užice ima Odluku o komunalnom uređenju koja je prilično obimna, sveobuhvatna i koja samo jednim svojim delom tretira temu otpada. Ideja i razmatranje u stručnim krugovima jeste da se uradi zasebna odluka o upravljanju otpadom koja bi definisala sve aktere u tom procesu, međusobne relacije, odgovornosti, pravila ponašanja. Mišljenja smo da nam to neizostavno treba kao gradu, naglasio je u razgovoru za Radio Lunu Miloš Radojević iz RRA Zlatibor.
Trajno oživeti radnu grupu
U Užicu nije doneta odluka o ukidanju ili rasformiranju radnog tima koji se bavi unapređenjem sistema upravljanja otpadom u gradu, ali se ta radna grupa, prema navodima Radojevića, nije sastala najmanje dve i po godine.
Radni tim od oko 15 članova je svojevremeno formirao nekadašnji gradonačelnik Tihomir Petković sa namerom da osmisle koncept primarne selekcije otpada prilikom pripreme projekta za podršku kod Evropske unije i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju SIDA.
Radojević je naveo da stručni krugovi smatraju da je Užicu neophodno trajno radno telo. Predlažu da bi trebalo oživeti postojanje radne grupe i zanoviti članstvo.
– Ono bi moglo da učestvuje u izradi novog lokalnog plana i odluke o upravljanju otpadom, potencijalno da bude deo šireg tima za izradu regionalnog plana. To je preporučljiv model jer jedino tako možemo da preveniramo situaciju da ljudi budu pa odu, da se za sve pita jedan čovek i da sve polazi iz jedne glave. Upravo se na taj način postiže kontinuitet znanja, informisanosti o jednoj temi i izbegavaju greške u koracima, naveo je Radojević. On je menadžer projekata iz oblasti zaštite životne sredine BWL, Predgrađa recikliraju(SUBREC), BioEn, Reciklažom tekstila do održivih rešenja, Uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada u školama u Užicu i Tuzli.
Nema kontinuiteta, javni sektor da zaliva biljku
Pojasnio je Radojević da projekti mogu da iniciraju procese i razrade modele, kupe nedostajuću opremu, sprovedu određeni nivo edukacije određenih ciljnih grupa, ali, kako je naglasio, zaista ne mogu u dužem roku da reše problem.
– Na nosiocima je javnih funkcija, komunalnim preduzećima, javnim ustanovama, donosiocima odluka, da stalnom primenom projektnih rešenja unapređuju sistem i dalje ga usavršavaju, istakao je Radojević ocenivši i da ima još dosta prostora da javni sektor unapredi svoj odnos prema novim rešenjima.
Prema Radojeviću, nedostaje kontinuitet kako bi projekti bili održivi i težili zacrtanim ciljevima.
– Kad nema kontinuiteta, sve to vrlo brzo atrofira, sistem se po inerciji vraća u svoje pređašnje stanje i to je zla kob većine projekata, što smo svedočili i na našim projektima. Nakon njihovog završetka, neko mora da prigrli, nastavi da neguje i zaliva tu biljku da bi ona posle nekog vremena rodila plodom u kojima bi, eventualno, svi uživali, i građani i komunalna preduzeća, javni sektor, rukovodioci u gradu, poručio je Miloš Radojević iz RRA Zlatibor. On je napomenuo da je Užice znatno napredovalo i dosta toga uradilo, ali da kao lokalna zajednica nije pokazalo dovoljan nivo posvećenosti negovanju tekovina do kojih smo dosegli projektima u oblasti upravljanja otpadom.
Radojević: Otvoreno pitam – Kako funkcioniše primarna selekcija otpada u školama u Užicu?
Kako bi uveli razvrstavanje otpada na mestu nastanka u 28 škola, Užice i Tuzla su 2013. godine nabavili opremu uz podršku Evropske unije.
Miloš Radojević, menadžer tog projekta, podsetio je da je 14 škola u Užicu tada dobilo komplete kanti za selekciju otpada(od 120 i 240 litara u četiri boje) i po veliki kontejner zelene boje za ispred škole u koji bi trebalo da ubacuju sadržinu tih kanti.
Zelenih kontejnera danas nema kod pojedinih škola, poput Prve osnovne škole kralja Petra II, a, prema navodima Radojevića, postoje inicijative i zahtevi i od drugih škola da se zeleni kontejneri uklone.
– Neke škole su, recimo, uklonile kontejnere iz dvorišta pod obrazloženjem da smetaju bezbednosti dece u dvorištima. Samim tim se narušio koncept koji smo osmislili jer je ideja bila da otpad iz škola završava u posebnom kontejneru i da se ne meša sa komunalnim otpadom lokalnog stanovništva koji živi pored škole jer je struktura otpada koji dolazi iz škola potpuno drugačija od otpada koji dolazi iz domaćinstava, pričao je Radojević istakavši da je u planu sastanak i razgovor sa direktorima užičkih škola.
Otpad iz svih škola u kojima su kante i kontejneri postavljeni preuzima Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko.
– Međutim, ovo prevazilazi ingerencije tog preduzeća. Kada imate zahtev direktora škole ili nalog prosvetnog inspektora da se ukloni kontejner, onda ste u problemu i onda to više nije pitanje sposobnosti jednog preduzeća da preuzima otpad. Zbog toga mislim da nam treba širi konsenzus oko teme upravljanja otpadom, da nam treba saglasnost da ono što ćemo projektom uraditi i postaviti kao sistem traje i nakon njegovog isteka i da bi imalo život i ubuduće, rekao je Radojević napomenuvši da je zbog uvezanosti nadležnosti potrebna međusektorska saradnja, ali i nadležni organ koji će biti koordinator svih aktivnosti u sektoru upravljanja otpadom.
Čest je argument u javnosti kako bez kažnjavanja nema napretka u oblasti upravljanja otpadom.
– Može biti da su ljudi u pravu, ali dok ne izdefinišete pravila igre ne možete deliti žute kartone, odgovorio je Radojević.
– Običan građanin ne zna do kraja šta su njegove obaveze, njegovi zadaci i prava. Sve to nekako simplifikuje i svodi na plaćanje jednog računa i smatra da sve što mu u kući ne treba može odložiti u ili pored kontejnera kad god misli, kad god mu je zgodno i u bilo kojoj količini. U Hrvatskoj smo videli suprotno – sva odgovornost je na građanima i privredi. Oni su ti koji zagađuju, ali se svakome mora obezbediti informacija na vreme, komunalna oprema, redovnost pružanja usluge i pod tim uslovima se definiše i usluga koju za to plaćaju. Kad svi to poštuju, sistem funkcioniše uglavnom bez problema, predočio je za Radio Lunu Miloš Radojević.
Šta sa staklom, gumama i polovnom garderobom, gde kabasti i građevinski otpad?
Užički pomaci
Užice bi, prema najavama, moglo biti prvo u Srbiji koje će sistemski rešiti problem kabastog otpada.
Užice i Tuzla su dobili više od 576 000 evra podrške od Evropske unije kako bi (posredstvom BWL projekta i Programa prekogranične saradnje Srbija-Bosna i Hercegovina 2014-2020 u okviru instrumenta pretpristupne pomoći IPA II) uspostavili nov sistem za održivo upravljanje kabastim otpadom na svojim teritorijama. To bi trebalo da učine do jeseni 2021. godine.
Prošle godine je Užice načinilo najveći pomak u primarnoj selekciji otpada od devet lokalnih samouprava iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga čiji se otpad doprema do regionalnog centra Duboko, nadomak Užica.
– Od oko 800 tona prijavljenih tokom šest meseci ove godine, oko 500 tona je Duboko prihvatilo od JKP Bioktoš kao primarno selektovan otpad, predočio je nedavno za Radio Lunu direktor JKP Duboko Momir Milovanović podsetivši da je 2019. godine u Regionalni centar za upravljanje otpadom stiglo iz Užica 88 tona primarno selektovanog otpada.
Pomak je učinjen postavljanjem u gradu oko 170 kontejnera za razdvajanje otpada na mestu nastanka i zahvaljujući projektu Predgrađa recikliraju, čiji je Miloš Radojević bio menadžer.
Projektom SUBREC je oko 2 500 domaćinstava u predgrađu Užica dobilo po dve kante kako bi na mestu nastanka razvrstavali otpad na suvi i mokri, što čine i danas.
Vreme curi, gas čuči i čeka, apel da se razvrstava otpad
Trenutno građani Užica uglavnom na dobrovoljnoj bazi razvrstavaju otpad na mestu nastanka. Radojević je podsetio da se nesavršenosti tolerišu, da za sada nema kontrole ni kažnjavanja i upozorava da to vreme polako curi i ističe.
– Nećemo daleko dogurati ako tako nastavimo, a primeri iz bliskog okruženja nas u to uveravaju. Nema mesta zadovoljavanju postignutim, već se mora grabiti napred jer će doći trenutak kada će problem do te mere eskalirati da ga nećemo moći lako rešiti, upozorio je Radojević.
Podsetio je da su ove godine gorele deponije u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nikšiću i naglasio da bi slično moglo da se desi i na deponiji nadomak Užica jer se puni deset godina otpadom iz devet lokalnih samouprava, pa na prvim dubinama ima ozbiljnih količina metana, gasa koji čuči i čeka da se zapali.
