Užice i Priboj treba da nastave sa subvencionisanjem mera energetske efikasnosti i energetske sanacije privatnih kuća, ali naročitu pažnju narednih pet godina treba da posvete subvencionisanju nabavke novih i što efikasnijih uređaja za sagorevanje, među zaključcima je Studije RAŠ Omorike o potrošnji goriva za grejanje u domaćinstvima u Užicu i Priboju.
Napretka ima u oblastima u kojima je bilo ulaganja, tvrdi konsultant RAŠ Omorike Đorđe Marić, autor Studije o potrošnji ogreva nastale nakon anketiranja nasumice odabranih blizu 450 domaćinstava urbanog područja u Užicu i oko 140 u Priboju koja samostalno organizuju grejanje.
Vodeći se popisom stanovništva iz 2011. godine, RAŠ Omorika je predočila da Užice ima više od 17 700, Priboj iznad 4 170 stambenih jedinica koja koriste drvna goriva za grejanje. Njihov broj je i veći, prema navodima autora studije Đorđa Marića.
Nedostatak kadra remeti osnivanje dimničarske službe u Užicu(AUDIO)
Šporeti najmanje efikasni, a najzastupljeniji
U kategoriji vrste uređaja za grejanje, terenskom anketom je utvrđena stagnacija u odnosu na slična istraživanja, sprovedena u saradnji sa GIZ-om 2017. i 2014. godine.
- Studija ističe da je postignut značajan napredak u izolaciji objekata jer je tu ulagano prethodnih godina uz subevenciju. Subvencije su bile za kotlove na pelet, na gas, odnosno na čvrsto gorivo i u sve te tri oblasti ima nekog napretka. Nije bilo ulaganja kod domaćinstava koja imaju šporete i koja koriste šporete i peći za grejanje. Takva vrsta uređaja je najmanje efikasna, a najzastupljenija je od svih, ukazao je Marić.
Šporete na drva ima najveći broj anketiranih u Užicu, njih 29 odsto. Ti šporeti, prema navodima iz RAŠ Omorike, najmanje su efikasni uređaji za sagorevanje i po pravilu više energije odbace nego što je mogu iskoristiti, pa su najveći ograničavajući faktor za postizanje energetske esfikasnosti i smanjenje zagađujućih materija u vazduh.
U poslednjih pet godina u Užicu je značajan broj domaćinstva prešao na gas. Kotlove na gas ima 24 odsto anketiranih, a 22 odsto njih koristi kotlove na čvrsto gorivo.
Uređaji za grejanje u Užicu su u proseku stari 8,6 godina, podaci su Studije o potrošnji ogreva.
Studija ukazuje da u Užicu konstantno raste nabavka novih uređaja mlađih od pet godina i njih poseduje oko 39 odsto ispitanih. U oko 20 odsto domaćinstava u Užicu za grejanje koriste neefikasne uređaje starije od 15 godina.
Ložne uređaje stare od 11 do 15 godina ima 17 odsto anketiranih, a devet odsto ispitanih za grejanje koristi ložni uređaj stariji od 20 godina.
Veliki broj anketiranih građana Priboja se izjasnio da je zadovoljan postojećim uređajem i da nema nameru da ga zameni, bez obzira što je prosečna starost uređaja veća od deset godina.
- Ko ima novca prelazi na gas i pelet, dok oni koji za to nemaju novac moraju da se zadržavaju na postojećim uređajima. Uglavnom koriste ogrevno drvo, naveo je autor studije Đorđe Marić predočivši i da u značajnom broju domaćinstava ne dolazi do kupovine efikasnijih uređaja već da se obnavljaju postojeći uređaji manje efikasnosti.
- Šporeti su vrlo jeftina stvar. Kupuju ih platežno malo sposobni, kupuju ih socijalno ugroženi građani. Studija jasno govori o tome da socijalno ugrožena kategorija stanovništva mora da budu posebna ciljna grupa i da se za njih moraju predvideti posebne mere. Ne mogu da budu u grupi sa svima ostalima, napomenuo je Marić podsetivši da su socijalno ugroženi u Priboju dobijali uređaje.
U planu je nabavka i besplatna dodela šporeta na čvrsto gorivo sa oznakom eko-dizajna za oko 40 socijalno ugroženih domaćinstava u Užicu za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno oko pet miliona dinara.
Prema navodima članice Gradskog veća Nade Jovičić, iz individualnih domaćinstava potiče najveće zagađenje vazduha u gradu, zbog čega je od prvog raspisanog javnog konkursa lokalne samouprave o dodeli subvencija 2015. godine do danas, primenjeno je oko 2000 mera energetske efikasnosti na kućama i u stanovima u Užicu.
Skok cena energenata vuče nekoliko koraka unazad
Skok cena energenata, kako je istakao Marić, ozbiljno preti da ugrozi sve što se za sedam godina Užice postiglo ulaganjem u mere poboljšanja kvaliteta vazduha.
Prema navodima Marića, najmanje su udvostručene cene ogrevnog drveta i više nego udvostručene cene peleta u odnosu na pre pet godina.
Trenutne cena energenata, naglasio je, sve više ljudi vuče u energetsko siromaštvo.
- Ako morate da izdvojite veću količinu novca za sam ogrev, vama logično ostaje mnogo manje novca da kupite novi i bolji uređaj i zato takve kategorije stanovništva moraju da dobiju podršku da pređu na bolje kategorije uređaja. To povlači i i drugu infrastrukturu, da imaju razvedene sisteme centralnog grejanja, da izoluju objekte… To je ogroman posao, to nije nešto što možemo očekivati ni za pet godina, ali može da se krene u tom smeru, naveo je.
Prema rečima Marića, cena ogrevnog drveta raste konstantno od 2014. godine.
- I pre ovog ekcesa sa cenama koji se dešava poslednje sezone. Povezujem to sa nedostatkom radnika, pre svega, jer je ozbiljan problem pronaći radnike koji će dubeće stablo da pretvore u ogrevno drvo, drvnu biomasu … Mi imamo puno drveta koje treba da postane drvna biomasa, a da bi postao, neko mora da ga odseče, izveze na put, samelje. Drugi problem je što nam se drvna industrija razvija stihijski, pa su svi nabavili kapacitete koji su realno najmanje tri puta veće od njihovih realnih mogućnosti da dođu do sirovine, realnih upravljačkih mogućnosti i realnih kapaciteta, ljudskih resursa, broja ljudi koje mogu da angažuju da bi u potpunosti uposlili svoje kapacitete. To je negde značajno doprinelo skoku cena drveta u svim prethodnim godinama i sada, uz haos na tržištu koji nastaje iz širih društvenih razloga, predočio je Marić, master inženjer šumarstva.
Marić je ukazao da je u ovom trenutku jefitinije grejanje na gas, ugalj, mazut i struju nego na drvo i pelet.
- To niti je dobro niti razumljivo jer je drvo naš energent i dolazi iz našeg okruženja, dok su ovo energenti koje uvozimo. Grejanje na struju je samo prividno ekološki opravdano jer se struja proizvodi od uglja u termoelektranama, pa grejanje na struju ni u kom slučaju nije preporučljivo, naglasio je Marić.
Prema podacima RAŠ Omorike, učešće domaćinstava koja u Užicu koriste struju za grejanje ili dogrevanje je spalo sa 19 posto u 2014. godini na pet odsto u 2021. godini.
Količina uglja se konstantno smanjuje u upotrebi. Upetostručen je broj ljudi koji koriste pelet, raste i upotreba gasa kao energenta.
Do kraja 2021. godine, prema navodima gradskog većnika za finansije Miodraga Petkovića, izdvojeno je 170 miliona dinara podrške građanima za neku od mera u oblasti energetske efikasnosti. Ove godine u gradskom budžetu, kako su naveli, rekordan iznos – 120 miliona dinara za te namene iz gradske kase i budžeta resornih ministarstava. Najviše novca su do sada izdvajali za nabavku kotlova na gas.
Iz Zavoda za javno zdravlje Užice su napominjali da su te mere doprinele smanjenju broja dana sa visokim koncentracijama, pre svega, zagađujućih čestica PM 10, ali da je neophodno dalje unapređenje kako bi vazduh bio bližu kategoriji dobrog kvaliteta sa najviše 35 dana prekomernih koncentracija PM 10 tokom godine.
- Povećanje broja korisnika peleta i gasa je išlo na uštrb korisnika ogrevnog drveta, pa smo sa strane zaštite kvaliteta vazduha postigli prilično dobar efekat zato što je smanjena potrošnja drveta na konto energenata koji su za zaštitu kvaliteta vazduha bolji izbor jer imaju manju emisiju čestica koje stvaraju problem, napomenuo je Marić.
On je ukazao na to da veća upotreba gasa za grejanje traži smanjenje upotrebe fosilnih goriva i zagađujućih materija iz drugih izvora.
- Gas jako malo čvrstih čestica emituje prilikom sagorevanja, gotovo neznanto, međutim, gas je fosilno gorivo i emituje devet puta više ugljen-dioksida u odnosu na drvo. Ako se Užice strateški opredelio da se greje na gas u javnim i privatnim objektima, to znači da Užice mora mnogo da radi na tome da se smanji emisija iz industrije, saobraćaja, otpada. Mora da postoji strateški pristup i da se ide ka boljim tehnološkim rešenjima, što je izuzetno teško, ali je ostvarivo, kazao je konsultant RAŠ Omorike predočivši u razgovoru za Lunu svoje viđenje idealnog rešenja odabira energenata za poboljšanje kvaliteta vazduha u Užicu.
Marić: Neophodan odgovor šta je drvo za državu
Oko 75 odsto od blizu 450 anketiranih domaćinstava u Užicu koristi ekološki prihvatljivo gorivo.
- Međutim, samo 30 odsto je energetski efikasno. Samo 30 odsto ljudi nabavi ogrevno drvo na vreme. Ne treba samo ljude kriviti za to. I tržište je takvo da u proleće imate jako malu ponudu drveta. Druga stvar, ljudi često nemaju novca da do jeseni kupe ogrev, taman što izađu iz zime i teškog perioda, napomenuo je autor studije o potrošnji ogreva čiji rezultati ukazuju da je neophodno stvaranje uslova kako bi što veći broj domaćinstava nabavilo drvo odmah po završetku grejne sezone u aprilu.
- Tu možemo direktno da utičemo na one koji imaju svoju šumu da prosto samo iseku drvo u proleće, pa i ne moraju da ga dopreme do svoje kuće do jeseni jer će se ono svakao osušiti, rekao je Marić dodavši da treba uticati na građane koji samo iz navike kupuju na jesen, a mogli bi i tokom proleća.
- Za sve druge treba strateški pristup oko organizacije samog tržišta. Pre svega, na samom sređivanju tržišta, na strateškom opredeljivanju drveta kao sirovine. Ova trenutna situacija sa cenama jasno ukazuje na to da država mora da reši šta je drvo kao sirovina za državu – da li je to energetska sirovina i da li iz toga želimo da stičemo energetsku nezavisnost ili je za nas drvo sirovina za proizvodnju, recimo, poluproizvoda kao što su ploče i iverice. Očigledno je da sirovine i za ogrev i za te ploče kao poluprozvode nema dovoljno, naglasio je Marić.
Prema podacima studije, tri četvrtine domaćinstava u Priboju koristi ogrevno drvo za grejanje.
- Građane treba upoznati sa ekološkim i ekonomskim koristima efikasnog sagorevanja ogrevnog drveta, poručili su iz RAŠ Omorike ukazavši i na neohodnost regionalne saradnje među lokalnim samoupravama, ali i privatnim i civilnim sektorom.
Studija o potrošnji ogreva u Užicu i Priboju je izrađena u okviru projekta Građani u službi čistijeg vazduha i predstavljena je užičkoj javnosti i nadležnima 17. oktobra.
Prema navodima RAŠ Omorike, podaci iz Studije mogu biti od koristi tokom izrade ili revizije Planova kvaliteta vazduha, lokalnih strateških dokumenata, za energetsko planiranje u lokalnoj samoupravi.
Gradska većnica Nada Jovičić je istakla da je lokalnoj samoupravi značajno što civilni sektor svoje aktivnosti posvećuje zaštiti životne sredine u Užicu.
Jovičić je ukazala da će rezultatii Studije i popisa stanovništva biti iskorišćeni tokom izrade katastra ložnih uređaja na teritoriji Užica.
Novi presek stanja u Užicu i Priboju najavili su iz RAŠ Omorike za pet godina.
Inovativni proizvodi od drveta na sajmu, panel diskusija o drvnoj industriji u KC Zlatibor
