Međutim, upozorila je da bi neujednačen napredak u suzbijanju pandemije mogao da ugrozi ekonomske dobitke.
Ona je rekla da će ekonomska prognoza koju će MMF objaviti sledeće nedelje pokazati da svetska ekonomija raste bržim tempom od od 5,5 odsto koji je bio predvidjen početkom ove godine.
U govoru u američkom nevladinom “Savetu za spoljne odnose”, navela je da su glavni razlozi za bolju prognozu paket pomoći od 1.900 milijardi dolara, koji je predsednik SAD Džozef Bajden odobrio 11. marta, i rast poverenja zbog vakcinacije u mnogim naprednim ekonomijama.
Georgijeva je konstatovala da su državne vlasti širom sveta preduzele vanredne mere u proteklih godinu dana, uključujući ukupno 16.000 milijardi dolara pomoći i masovno ubacivanje svežeg novca u preko centralnih banaka. Bez tog brzog odgovora, prošlogodišnji privtredni pad bio bi triput gori, procenila je Georgieva.
Medjutim, ona je upozorila da se izgledi privrede sveta “opasno razilaze” jer se oporavljaju različitom brzinom koju daju dve glavne privrede SAD i Kine, dok druge zemlje zaostaju.
Georgijeva je rekla da je u svetu “izuzetno velika neizvesnost” zbog pojave novih sojeva virusa koji usporavaju i privredni rast posebno u Evropi i Latinskoj Americi.
Ekonomisti predvidjaju da bi privreda SAD mogla da ove godine poraste za šest do sedam odsto, što bi bilo najviše još od 1984. godine. Ali, Georgijeva smatra da bi snažan rast u SAD mogao da izazove podjednako povećanje kamata, a time i značajan odliv kapitala iz zemalja u razvoju ka SAD.
Rekla je da zemlje u razvoju i zemlje sa niskim prihodima ionako imaju ograničene snage u borbi protiv krize i da su veoma pogodjenje padom prometa turizma i drugih sektora teško narušenih pandemijom.
Georgijeva je najavila da će ključna tema prolećnih sastanaka MMF-a i Svetske banke koji se održavaju sledeće nedelje biti suzbijanje pandemije, o čemu će oni razgobarati i s ministrima finansija Grupe 20 glavnih industrijskih zemalja sveta.
Ona je rekla da MMF procenjuje da brži napredak u okončanju zdravstvene krize može dodati skoro 9.000 milijardi dolara svetskom BDP-u do 2025. godine.
“S obzirom na različitu brzinu oporavka, razborito je pažljivo pratiti finansijski rizik, uključujući naduvane procene”, rekla je ona i naglasila da “glavne centralne banke moraju pažljivo da saopšte svoje planove politike da bi sprečile prekomernu finansijsku nestabilnost”.
