Od 12 kotlarnica užičke Gradske toplane, jedna će kao osnovno gorivo koristiti mazut. Zbog povećanja cene energenta, mogući veći troškovi građana i privrede za centralno grejanje.
Kotlarnice užičke Gradske toplane se od sinoć pale i proveravaju, pa su radijatori topli u prostorijama pojedinih korisnika sistema daljinskog grejanja.
Narednih dana biće provereno funkcionisanje čitavog sistema. Zgrade u kojima su bile intervencije biće, kažu, napunjene vodom. Iz JKP Gradska toplana najavljuju podgrejavanje prostorija korisnika u jutarnjim ili večernjim časovima do 15. oktobra i zvaničnog početka grejne sezone.
Hladne radijatore u zgradi sa centralnim grejanjem možete prijaviti korisničkom servisu Gradske toplane na 517 – 168.
Radijatori će tokom grejne sezone biti topli od 7 do 21 čas, a ugrejane prostorije tokom grejnog dana biće temperature oko 20 stepeni.
Grejna sezona će trajati do 15. aprila sledeće godine.
Naredna grejna sezona bi mogla da počne 1. oktobra, prema rečima direktora užičke Gradske toplane Zorana Šibalića, zbog sve hladnijih dana krajem septembra i geografskog položaja grada.
Ispod 12 stepeni je zabeleženo prethodnih dana u Užicu, kaže Šibalić komentarišući da su i žalbe građana, zbog hladnih radijatora usled niskih temperatura, razlog razmišljanja o pomeranju grejne sezone od sledeće godine.
Oko 400.000 kvadratnih metara površine greje 12 kotlarnica užičke Gradske toplane koja ima oko 6100 korisnika, civilnog, privrednog i javnog sektora. Njih, možda, očekuju veće cene grejanja jer su energenti poskupeli. Njihova cena, podseća Šibalić, na početku sezone češće varira.
Mazut poskupeo
– Cena mazuta od 46 dinara, koja je kod nas u kalkulaciji i po kojoj je napravljena cena grejanja od 100 dinara, poskupeo je. Zadnja cena je 57 dinara što znači da je za oko 11 dinara skuplji mazut u odnosu na prošlu godinu, navodi Šibalić dodavši da je užička Gradska toplana nabavila za sada dovoljne količine energenata.
– Mislim da grejna sezona neće biti dovedena u pitanje, dodaje Šibalić.
– Ako bude potrebe, zbog sigurnosti grejne sezone i funkcionisanja preduzeća, možda ćemo morati da tražimo povećanje cena, dodaje Šibalić istakavši da će skok cena uticati na porast broja neplatiša.
Građani Užica za centralno grejanje po kvadratnom metru trenutno izdvajaju 100 dinara sa PDV-om.
Od ukupnog broja domaćinstava u Užicu, Krčagovu i Sevojnu, oko 28 odsto se toplotnom energijom snabdeva iz sistema daljinskog grejanja.
Novine sa grejnom sezonom, jedna kotlarnica na mazut
Oko kilometar toplovoda je zamenjeno ove godine.
Od ove grejne sezone, kotlarnica Rosulje JKP Gradska toplana Užice, umesto mazuta, koristiće gas kao energent.
Gas će se, kao osnovno gorivo, koristiti u devet kotlarnica, dok će dve kotlarnice javno komunalnog preduzeća, u Koštici i Krčagovu, uz pomoć peleta, i automatskog režima, zagrevati 3.900 kvadratnih metara grejne površine.
Oko 100.000 kvadratnih metara prostora zagrevaće kotlarnica Blok Zlatibor kojoj su priključeni korisnici sa ugašene kotlarnice na mazut u Jug Bogdanovoj. Za grejanje će Blok Zlatibor i dalje koristiti mazut, kako kaže Šibalić, zbog tehničke nemogućnosti konverzije i prelaska na gas.
Nemoguće je priključenje novih, zainteresovanih objekata sa Slanuše na sistem daljinskog grejanja i kotlarnicu Blok Zlatibor, konzuma 15 MW, jer su toplotni kapaciteti popunjeni.
Biće povećani, kaže Šibalić, za godinu, dve, izgradnjom kotlarnice na Međaju, kapaciteta oko 30 MW.
Izgradnjom kotlarnice između autobuske i železničke stanice, kotlarnica Blok Zlatibor biće zatvorena, sistemu daljinskog grejanja će moći da se priključi deo grada preko reke, stekli bi se uslovi i za ukidanje pojedinih kotlarnica u objektima javne namene. Kotlarnica na Međaju koristiće gas kao osnovni energent, mazut kao alternativno gorivo.
Ugalj su kao energent koristile kotlarnice užičke Gradske toplane do 2001. godine. Potom je usledio proces prelaska sa uglja na mazut, a od 2010. godine i na prirodni gas.
– Svaka promena čvrstog goriva, pogotovo uglja i naročito mazuta koji imaju izuzetno velike emisije štetnih gasova i suspendovanih čestica, izuzetno je dobra i izuzetno pozitivna, ističe za RAM mrežu gradski većnik zadužen za oblast zaštite životne sredine Dunja Đenić.
Gasifikacija, korišćenje gasa u energetske svrhe, predstavlja starteško opredeljenje grada koji se više od 30 godina suočava sa zagađenjem vazduha tokom grejne sezone.
Prekoračenja prisutna
Vazduh u Užicu je svrstan u treću kategoriju i prekomerno je zagađen, podaci su rezultata ocenjivanja kvaliteta vazduha u gradu u 2013. i 2014. godini, pa i godina potom.
Iz užičkog Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj za RAM mrežu navode da je napredak u smanjenju zagađenja vazduha postao značajan kada je u gradskim kotlarnicama veće snage počeo da se koristi gas.
Trend poboljšanja kvaliteta vazduha usporava saobraćaj, veliki broj individualnih ložišta na čvrsta goriva, niska energetska efikasnost zgrada i oko 16.000 kuća i objekata za stanovanje koji za grejanje uglavnom koriste ugalj i drvo, uglavnom nedovoljno prosušeno.
Tokom prethodne grejne sezone, Užice beleži dva dana sa opasnim vazduhom i koncentracijama čađi do tri puta veće od granične vrednosti. Takvih dana je bilo šest tokom grejne sezone koja je počela pre dve godine.
Poslednje grejne sezone u gradu, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice na osnovu merne stanice na gradskoj pijaci, uočava se poboljšanje kvaliteta vazduha sa aspekta koncentracija čađi.
– Broj dana sa vrednostima čađi iznad granične vrednosti je bio 40, a u prethodnoj grejnoj sezoni 71, navode za RAM mrežu iz ZZJZ Užice.
Prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, svakodnevno merena na mestu u blizini Narodne biblioteke, zabeležena su tokom 40 dana, kako navode, u periodu od 1. januara do 15. aprila ove godine.
Iz Zavoda za javno zdravlje Užice napominju da je problem pogoršanja kvaliteta vazduha u gradu izrazito sezonskog karaktera i da je izražajan u periodu grejne sezone. U periodu veće zagađenosti, u gradu sa oko 78.000 stanovnika je prisutno sezonsko povećanje respiratornih infekcija i pogoršanje hroničnih nezaraznih oboljenja, što je kažu, uobičajena pojava.
Uobičajena je u Užicu i prisutnost temperaturne inverzije u zimskom periodu, smoga i magle u kotlini reke Đetinje, sunca na višim predelima, problema sa provetravanjem. Kao posledica se javlja nagomilavanje zagađenja po jedinici zapremine u donjim slojevima vazduha koje može biti smanjeno već sledećeg dana, sa promenom klimatskih uslova, provetravanjem, kišom i odnošenjem zagađenja u gornje slojeve.
Emisija štetnih gasova u vazduh se u JKP Gradska toplana Užice, prema rečima direktora Zorana Šibalića, meri na početku, u toku i na kraju grejne sezone.
Zagađujuće materije su prisutne, ali, kako dodaje Šibalić, dobrim servisiranjem gorionika i utegnućem sistema, Gradska toplana pokušava da ih smanji na nivo ispod dozvoljenog minimuma.
– Mazut, kao energent, iz godine u godinu je sve lošijeg kvaliteta i to se odražava na emisiju gasova, ističe Zoran Šibalić navodeći da je izuzetno loš kvalitet mazuta bio razlog protesta užičke Gradske toplane i nezadovoljstva o kojem su obaveštene i toplane Srbije, posredstvom Poslovnog udruženja u kojem je 60 toplana, kako kažu, spremnih za novu grejnu sezonu.
Tekst je nastao u sklopu projekta UEKO/šta? kojeg sufinansira Grad Užice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
