Oko dve trećine građana i građanki Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta. To je jedan od glavnih nalaza istraživanja javnog mnjenja u Srbiji o životnoj sredini i klimatskim promenama, koje je predstavljeno juče u EU Info Centru, u okviru Evropske zelene nedelje 2022.
Ovo kvantitativno istraživanje na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji.
„Javno mnjenje je veoma važno i EU često objavljuje “evropski barometar” o raznim temama. Krajem 2021. godine, istraživanje za “Budućnost Evrope” pokazalo je da se 91% mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87% svih ispitanika takođe deli ovo osećanje“, rekao je Antoan Avinjon, menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji i dodao:
„Povodom događaja „slušanja srpske javnosti o životnoj sredini“, koji se organizuje u EU info centru u Beogradu u okviru Evropske zelene nedelje, izneti su veoma slični podaci. Naš partner UNDP je posebno naveo da u Srbiji 62% građana veruje da su klimatske promene realna pretnja koja zahteva stvarnu akciju. Nadalje, istraživanje koje je sproveo naš novi projekat „Odvajamo“ takođe je pokazalo da je 94% ljudi motivisano da preduzme akciju za odvajanje otpada kako bi pomogli Srbiji u smanjenju zagađenja. Kreatorima politika je potrebna dobra analiza podataka kako bi doneli dobre odluke. Moramo zajedno raditi na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja. To je smisao našeg slogana “Bolji smo zajedno”.
Istraživanje je predstavio vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović, koji je istakao:
„Naš glavni zaključak na osnovu ovog istraživanja je da su građani i građanke Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za ove izazove. Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada.“
Kada je u pitanju životna sredina, svaki četvrti građanin Srbije, njih 26%, najviše brine zbog zagađenja vazduha, na drugom mestu kao razlog za zabrinutost je kvalitet vode (13%), a na trećem divlje deponije (12%).
Većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani navode: povećanje kazni za zagađivače, kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sadnju šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.
Skoro dve trećine građana i građanki Srbije (62%) smatra da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice. Prema mišljenju 82% ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek.
Javnost u Srbiji kao rešenja za sprečavanju posledica klimatskih promena vidi najpre očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje, kao i očuvanje voda, a zatim smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima recikliranja.
Navike građana i građanki Srbije ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75% njih kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.
Takođe, velika većina građana (73%) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge. Jedan deo njih smatra da su računi već previsoki (43%), a drugi ne veruje da bi novac otišao u namenjene svrhe (30%). Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca.
Anketa: Oko 99 odsto ispitanih stanje životne sredine u Srbiji opisalo žalosnim
