Saradnja između mesta Čajetina i Trebinja nastavlja se, osim na turističkom i kulturnom planu, i kroz saradnju poljoprivrednika. Za vikend su predstavnici udruženja pčelara iz Hercegovine bili gosti čajetinskom udruženju, a jedna od aktivnosti bilo je predavanje na temu pripreme pčelinjih zajednica za prezimljavanje.
Učestvujući u projektu Medom preko Drine pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, Udruženje građana poljoprivredni klaster Stara Hercegovina organizovao je susret čajetinskih pčelara sa pčelarima iz Trebinja. Skup je održan prethodne sedmice i bio je društveno edukativnog karaktera, a nastavljen je ovog vikenda na Zlatiboru.
Cilj Projekta je umrežavanje pčelara iz Republike Srpske i Republike Srbije i razmena iskustava u vremenima koja su posebno teška za pčelare kako zbog nepovoljnih vremenskih uslova, tako i zbog neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi. Surovi planinski predeli su faktor više u nepovoljnostima za uzgoj pčela, pa je predavanje na temu Kako što bolje pripremiti pčelinje zajednice za prezimljavanje, bilo više nego potrebno.
–Uvek moramo učiti, uvek se moramo truditi se da uđemo u sve tajne koje nam omogućavaju da naše pčele izađu zdrave i vitalne u narednu pčelarsku godinu, u sezonu i pašu. Naši potencijalni kupci na žalost misle da samo treba staviti teglu i sipati med i tako ga prodati, a da nas ništa ne košta. Međutim, gajiti pčele danas je veoma, veoma složeno u ovim uslovima, naglasio je profesor Đoko Zečević, predavač SPOS-a.
Za razliku od prijatnije klime u Hercegovini, ovo proleće je pčelarima u Srbiji bilo izuzetno nepovoljno zbog obilnih padavina.
-U proseku, bagremovog meda nije bilo , livadskog je nešto malo bilo, a suncokretov je omogućio da bar pokrijemo troškove koje smo imali ove godine u pčelarstvu. U Trebinju su, za razliku od naših, uslovi mnogo lakši za pčelarenje jer kod njih ne pada temperatura ispod nule, tako da su mirni što se tiče zimovanja pčela; dosta je lakše nego kod nas, kaže Vladan Škodrić, predsednik UP Zlatibor Čajetina.
