Povodom obeležavanja 25 godišnjice Nato bombardovanja Udruženje veterana posebnih jedinica policije je danas u Narodnom muzeju Užice organizovalo izložbu fotografija Slava palim herojima.
O događajima za vreme bombardovanja i izloženim fotografijama govorili su pripadnici policije i vojske. Prisećajući se vremena iz 1999. godine komadant 35. odreda PJP pukovnik policije u penziji Branko Prljević je naveo da je težak put bio pod neravnopravnim uslovima. Da su odredi MUP i vojske na početku 1998. godine njih oko 26, 27 do 30 hiljada učestvovali u razbijanju terorističkih organizacija na Kosovu i Metohiji.
– Nakon Kumanovskog sporazuma moja jedinica je zadnja izašla iz Kosovske Mitrovice 20. juna. Teško je bilo gledati kolone naših izbeglica, građana. Komandir čete iz Čačka rodom iz Gline, čija je porodica je bila u koloni ispred Mitrovice, nije hteo da ode do svoje porodice i ostavi saborce. Mi koji smo zadnji odlazili nismo imali osmeh na licu, nije se niko veselio što se vraćamo svojim porodicama, zaboravili smo na njih, rekao je Prljević.
Udruženje veterana posebnih jedinica policije ovom prilikom zaslužnim pojedincima uručilo je priznanja, gradonačelnici Užica Jeleni Raković Radivojević, predsedniku opštine Čajetina Milanu Stamatoviću, doktoru Aleksandru Moljeviću i vlasniku trgovine Kvisko Ljubinku Iliću.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević je navela da se danas, 25 godina nakon bombardovanja sa neizmernom tugom sećamo i odajemo počast svim nevino stradalim ljuduma.
– Nažalost nismo uspeli da vratimo ljude koji su braneći nas od onih koji su svoju akciju nazvali Milosrdni anđeo izgubili živote. Njima slava i hvala za veliku žrtvu, a nama ostaje da negujemo sećanje i brinemo o njihovim porodicama. Jeste prošlo četvrt veka, ali tu tragediju i veliko stradanje našeg naroada Užice nikada nće zaboraviti, rekla je gradonačelnica Užica.
Kapetan policije u penziji Vidoje Pantić je rekao da je ova izložba u znak sećanja na one koji su dali svoje živote i kroz suze naveo da je naše sećanje obaveza prema njima.
Brigadni general Jelesije Radivojević je u svom obraćanju istakao da udruženja vojske i policije sarađuju, kao i da negujući tradiciju i poštujući dela palih boraca neće dozvoliti da ih zaborave. Zbog prisutne situacije u svetu, niko ne može garantovati da će trajno biti prisutan mir na našim prostorima i zato, kako je naveo Radivojević moramo biti zajedno jedni uz druge i sa drugima. On je istakao i da se nada da će biti vraćeno obavezno služenje vojnog roka kako bi mladi znali veštine i osnove u slučaju vođenja odbrambenog rata.
Tradicionalno, povodom obeležavanja godišnjice početka NATO bombardovanja na spomenik poginulim vojnicima i starešinama u ratovima devedesetih ispred zgrade komande u Užicu položeni su venci i služen je pomen svim stradalima uz sasluženje sveštenika užičke crkve, navodi se na sajtu Grada Užica.
Pored rodbine i porodica poginulih cveće i vence su položile delegacije Grada Užica, Udruženje veterana i invalida Zlatiborskog okruga, Užica, Sjenice, Čajetine, Kosjerića, Bajine Bašte, Višegrada, zatim Gradske opštine Sevojno, Vojske Srbije, načelstva Zlatiborskog okruga, Srpske policije, Žandarmerije, Udruženje veterana posebnih jedinica policije, SUBNOR-a Užice, delegacija veterana 63-e padobranske brigade, Udruženje potomaka ratnika Major Kosta Todorović, Besmrtnog puka i drugi.
U ime grada Užica venac su položili Ratko Trmčić i Slobodan Grbić članovi Gradskog veća, poručivši da se i ovog 24. marta klanjamo senima poginulih Užičana i senima svih žrtava u ratovima devedesetih sa najvećom željom da njihovo stradanje bude poruka da se više nigde i nikada ovakvi događaji ne ponove.
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 25 godina – 24. marta 1999. godine. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba. Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
