Kada počne berba malina u selima od Čačka do Prijepolja broj stanovnika nekih ranijih godina bivao bi duplo povećan. Berači u rudnike crvenog zlata stizali su sa svih strana kako bi zaradili direktorsku platu za dvadeset dana. Međutim,sada je situacija drugačija i sve je manje onih koji žele od jutra do mraka brati voće po visokim temperaturama. Dok su jedni malinjaci puni, u drugima su glavna radna snaga članovi porodice. Šefket Tabaković u Velikoj Župi kod Prijepolja na površini od 45 ari zemlje gaji malinu. Berba je počela polovinom juna, cenom otkupa je zadovoljan a ističe da će i rod biti znatno bolji nego prošle godine.
„Imam berače iz familije, Prijepolja i Beograda. Snalazimo se ali je poprilično teško, neće niko da bere. Plaćam 100 dinara po kilogramu, njihova hrana, moje piće i prevoz”, kaže malinar Šefket Tabaković.
Da bi se malina isplatila, potrebno je dosta rada, truda ali i ulaganja, ističe Tabaković.
„Prošle godine sam dao oko 160.000 dinara za đubrivo i preparate. Ove godine znatno više. Uložio sam 350.000 jer su cene đubriva skočile 200% ali će se opet isplatiti”, apostrofira ovaj vredni domaćin.
Kada fali berača, svaka pomoć je dobrodošla, tako da Šefketu pomažu njegov osmadesetogodišnji otac i tašta. Kažu da, pošto pomažu deci, ne pada im teško.
„Pomažem mome detetu. Ne tražim mu ni pare ni ništa. Pet gajbi pa je dosta, zauvar je koliko toliko”, navodi Gajlo Tabaković.
Za Sajmu, Šefektovu suprugu, koje je do pre tri godine radila u šivari, malinjak je jedino radno mesto, stoga je zahvalna na ovogišnjem rodu i ne žali se.
Tabakovići ove sezone očekuju da će ubrati oko pet tona maline.