Povišene su vrednosti četinara na Zlatiboru, ali ne stvaraju velike alergijske problem osetljivima na polen, ukazali su iz Agencije za zaštitu životne sredine osvrćući se na podatke merenja alergenog polena kod autokampa na Zlatiboru od početka juna.
Za ovu sedmicu iz SEPA su prognozirali porast koncentracija bokvice, trave, lipe i koprive na Zlatiboru, zbog čega su poručili Čajetincima da bi trebalo da obrate pažnju na suzbijanje korovskih vrsta i na pravovremenu kosidbu trava.
Prva polenova zrna u vazduhu na području opštine Čajetina su registrovana ove godine 24. aprila, kada je SEPA i počela sa ovogodišnjim merenjima koncentracija polena 24 biljne vrste na mernom mestu Zlatibor u okviru sistematskog praćenja i državne mreže za monitoring alergenog polena.
- Vrednosti koncentracije polena u vazduhu mere se na visini 15 metara iznad površine tla. Vremenski period kontinuiranog uzimanja uzoraka počinje početkom februara i traje do prvih novembarskih dana, mada u zavisnosti od vremenskih uslova ovaj interval može da varira, napomenula je koordinatorka monitoringa alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović.
Kako tokom maja na Zlatiboru?
Podsetivšii da je u maju na Zlatiboru bio aktuelan aeropolen drveća, trava i nekoliko korova, iz SEPA su prognozirali i da će tokom juna biti polinacije polena drveća, trava i nekih korova.
Prema mesečnom izveštaju SEPA, tokom 29 dana maja na Zlatiboru su cvetale trave i hrast. Poleni borova, tise, čempresa i koprive su bili prisutni tokom 26 dana maja, dok je javor na Zlatiboru cvetao 25 dana prethodnog meseca.
- Kiselica je bila prisutna 23 dana. Dud je imao cvetanje 24 dana u maju. Breza je bila prisutna 22 dana. Bokvica je cvetala 19 dana. Orah je imao prisustvo 18 dana. Bukva je bila prisutna 15 dana. Jasen se pojavio deset dana. Brest je cvetao četiri dana, konoplje, grab i vrba tokom tri dana. Štirevi su se pojavili dva dana u maju, dok je lipa započela sa cvetanjem i to jedan dan, navedeno je u mesečnom izveštaju SEPA za područje opštine Čajetina.
Podsetimo, na 26 mernih mesta u Srbiji, SEPA prati koncentracije alergenog polena u vazduhu od početka februara do kraja oktobra.
- Na neophodnost monitoringa polena suspendovanog u vazduhu je ukazala Svetska zdravstvena organizacija WHO zvaničnim zaključcima sastanka na temu Phenology and Human Health:Alergic Disorders koji je održan u Rimu 2003. godine. WHO potvrđuje da je aeropolen bitan uzročnik alergijskih reakcija tokom poslednjih 50 godina a rezultati monitoringa aeropolena omogućavaju proučavanje, prevenciju, dijagnostikovanje, pa i lečenje polenskih alergija, napomenula je u izveštaju Mitrović podsetivši da je na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine(član 3 tačka 11) u Srbiji polen okarakterisan kao zagađivač emitovan iz prirode zbog, pre svega, negativnog i štetnog uticaja na zdravlje ljudi.
- Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije (svaki peti čovek) izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska kijavica), dok u slučaju dugotrajnog i višegodišnjeg izlaganja visokim koncentracijama jedan deo ljudske populacije oboleva od hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme. Zagađenost vazduha u urbanim, industrijskim sredinama doprinose pojačanom alergijskom dejstvu aeropolena. Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da će različite vrste alergijskih reakcija kod ljudi biti bolest savremenog čovečanstva u 21. veku, napomenula je koordinatorka monitoringa alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine podsetivši i da koncentracija polena biljaka u vazduhu zavisi od niza faktora koji vladaju u prirodnim staništima i urbanim sredinama.
- Veoma je važno poznavanje vremenske i prostorne distribucije, kao i vrste aeroalergenog polena, kako bi se stanje pratilo i izdavalo putem izveštaja o stanju polena, prognoza za naredni period, kao i formiranje kalendara polena. Ovi podaci su namenjeni: prevenciji kod senzibilisanih osoba, kao pomoć u efikasnijem lečenju pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljšanju rada komunalnih i urbanističkih službi na uništavanju trava i korova koje su uzročnici alergijskih bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođenja zakonske regulative, uključivanju i međunarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera, naveli su iz SEPA u izveštaju.
