Situacija sa zakazivanjem pregleda kod specijaliste je bolja nego što je bila, ali nije još potpuno dobra, rekla je za ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Istakla je da do 31. avgusta svaka bolnica u Srbiji imati skener i do tad 55 skenera treba da uđe u upotrebu. Dodala je da su spiskovi najboljih mladih studenata i učenika medicine napravljeni i da bi novi krug zapošljavanja trebalo da počne u februaru.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić je, govoreći o promeni načina zakazivanja pregleda kod specijaliste, rekla da je situacija bolja nego što je bila, ali da još nije potpuno dobra.
Dodala je da se prate pojedine klinike i da su primetili za gastroenterologiju i endoskopiju nema dovoljno termina i da u takvim slučajevima poziva direktore centara.
- Dešava se negde da je zaista objektivno da im od tri gastroskopa ne rade dva ili od dva kolonoskopa ne radi jedan ili nijedan, tako da sada moramo videti i hitno nabaviti tu opremu koja je neophodna, posebno za preglede koji se ne mogu obaviti na drugi način, navela je Grujičićeva.
Istakla je da će, što se tiče operacija, Institut za ortopediju “Banjica” verovatno kompletno izaći iz zbrinjavanja traume kada bude počela rekonstrukcija i da se do juna neće vraćati.
- Svi ostali kliničko-bolnički centri u Beogradu i posebno po unutrašnjosti, ortopedi moraju da završe praktično traumu. Ono što sam sada tražila, to je da zajedno sa prof. Sanjom Škodrić, RFZO proveri prvo koliko ortopedskih sala ima u svakoj opštoj bolnici, koliko ortopeda sposobnih da kvalitetno obave operaciju imaju i na osnovu toga ćemo proceniti koliko ko može i da operiše, objasnila je Danica Grujičić.
Ministarka zdravlja je dodala da je lista jedinstvena i da će nekim pacijentima možda biti ponuđeno da urade operaciju u Požarevcu ili u Kragujevcu, a oni koji budu insistirali da budu operisani na “Banjici”, biće operisani onda kada stignu na red.
- Banjica je bila 2019. godine zaista svela tu listu čekanja bukvalno na godinu dana, a onda je došla korona. Korona ne može biti izgovor za sve. Malo su se pojedine kolege, naravno, ne svi, jedni su ginuli u kovid sistemu, u urgentnim centrima, a drugi su to imali kao izgovor da ne moraju da rade. Korona je prošla, prema tome, moraju maksimalno da se daju u pogon da bi se te liste čekanja smanjile, poručila je Grujičićeva.
Istakla je da je veliki problem i sa magnetnom rezonancom i da je tražila kompletan spisak svih pacijenata koji su zakazali taj pregled do kraja godine.
- Pola sata po pregledu, to je nešto što je realno. Znači, u dve smene može da se uradi najmanje 24 pregleda. Pritom, ja ne znam kako je moguće da dve magnetne rezonance u Kliničkom centru (Srbije, prim. red.) urade 12.000 pregleda, a sve ostale daleko manje. Prema tome, videćemo u čemu je problem, da li baš moraju sve sekvence da se rade kod svakog pregleda ili ne. Naravno da su najdelikatniji onkološki pacijenti gde od dopisa radiologa bukvalno zavisi terapija, napomenula je Grujičićeva.
Očekuje da će se zakazivanja normalizovati u drugoj polovini februara, a da je već malo lakše u drugoj polovini januara.
- Onog trenutka kad smo otvorili sve termine i kad smo otvorili sve datume, tog trenutka su lekari opšte prakse po 60 pacijenata zakazivali da bi samo napisali uput. Nije ni to dobro rešenje i ono što je jako važno, radimo na novoj digitalizaciji. Nisam zadovoljna postojećim sistemima i kada je u pitanju zaštita podataka i kada je u pitanju činjenica da lekari opšte prakse ne mogu da vide nalog za svog pacijenta koji je napisao specijalista kome su oni to poslali. Oni to moraju da vide u svom kompjuteru i sada radimo na tome, istakla je ministarka zdravlja.
Danica Grujičić je napomenula da će do 31. avgusta svaka bolnica imati skener i da do tad 55 skenera treba da uđe u upotrebu.
- Imamo još četiri nova linearna akceleratora koja su počela da rade sad u decembru u Kragujevcu i Nišu i sad u januaru u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Ono što želimo, to je i da u Nišu i u Kragujevcu u narednom periodu zamenimo još po jedan linearni akcelerator koji je stariji od 10 godina i onda ćemo zaista imati jedan pristojan broj linearnih akceleratora, bar radijaciona onkologija će da bude takva da ne mora da se čeka više od nedelju dana, a nedelju dana nije čekanje, rekla je ministarka.
Dodala je da moraju da se organizuju konzilijumi pošto pacijenti tu gube vreme, kao i transplantacije, za koje je navela da mora da se napravi plan i da je jako važno da se na vreme dijagnostikuje moždana smrt.
- Moždana smrt je bespovratni gubitak funkcije mozga i moždanog stabla i nema povratka. Čovek je praktično mrtav, srce radi automatski još neko vreme, navela je Danica Grujičić.
Objasnila je da je Srbija mala zemlja koja ima jako veliki broj perfektnih hirurga i da nije važno gde će pacijent dobiti organ i da će se transplantacije raditi tamo gde je osposobljena ekipa.
- Ono što je dobro, to je da je za jetru jedinstvena lista čekanja, 36 mislim da čeka srce. I to isto ekipa koja zna eksplantaciju, implantaciju, nema nikakvih problema. Međutim, kada je u pitanju bubreg, nije dobra situacija. Ja ću insistirati da se napravi jedinstvena lista, a ne jedna u Vojvodini, jedna na VMA, jedna u Kliničkom centru Srbije. To je nedopušteno, poručila je Grujučićeva.
Govoreći o lečenju pacijenata u inostranstvu, ministarka Grujičić je rekla da je Ministarstvo zdravlja imalo fond za upućivanje u inostranstvo i da nema nikakvog razloga da se Ministarstvo time bavi.
- Čitavu infrastrukturu za upućivanje pacijenata ima fond. Međutim, ne možete sada kada su nove tehnologije u pitanju, kada se potpuno promenila medicina u poslednjih 20 godina držati se kao pijan plota pravilnika koji je star 30 godina. Znači, moraće, i ja sam razgovarala sa prof. Škodrić, malo da prošire kriterijume. Ako imamo jedan ili dva slučaja godišnje, ne možemo steći dovoljno iskustva da pacijent u našim rukama bude bezbedan, neka ide u inostranstvo, navela je Danica Grujičić.
Istakla je i da će oni koji mogu da se zbrinu u Srbiji, a žele da se leče u inostranstvu, to morati da učine o sopstvenom trošku, ali da je za one koji ne mogu, realno da se pošalju na lečenje u inostranstvo.
- Mi ćemo gledati, ove godine nismo mogli u ovom trenutku, ali kad bude rebalans budžeta, tu svotu novca mi ćemo proslediti Republičkom fondu koji ima svoju infrastrukturu. Drugo, mi smo doskora slali na genetske analize, plaćali po 2.500 evra da bi konstatovali pre mesec dana da dve institucije u Srbiji, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije i Institut za genetska istraživanja mogu da urade u zemlji, rekla je Grujičićeva.
Govoreći o hitnim slučajevima, istakla je da treba da se reaguje onog trenutka kada svi lekari konstatuju da je za transplantaciju.
- Ne može fond da odbije fibrozu pluća koja jeste za transplantaciju. Znači, postoje svi konzilijumi koje je pacijent prošao i onda zato što nije cistična fibroza, pogotovo ako se radi o osobi koja može da izdrži transplantaciju u tom trenutku. Znači, ne smemo dozvoliti da dolaze u hitno stanje. Moraćemo tako da se organizujemo, ja nemam razloga da lažem. Fond mora da proširi indikacije za upućivanje u inostranstvo, navela je ministarka zdravlja.
Govoreći o zapošljavanju najboljih studenata medicine i najboljih srednjoškolaca, Grujičićeva je rekla da su spiskovi već napravljeni i da bi zapošljavanje trebalo da počne u februaru.
- Nije uvek srednja ocena merilo. Mi to jako dobro znamo i zato moramo gledati i neka druga merila, a kasnije ćemo videti još. Ima jako puno ljudi koji nikako da uspeju i sa visokim prosecima, koji nikako da uspeju u tih 20 u Nišu, 50 u Beogradu i tako, videćemo da raspišemo, naravno uz dozvolu Ministarstva finansija. S druge strane, napravili smo prvi put analizu. Nama masa ljudi ide u penziju za desetak godina, da ne kažem, sad sam tražila u naredne dve godine koliko ide. Ja moram da popunjavam na vreme mladim ljudima da bi ti mladi ljudi stekli iskustvo i da jednostavno pacijenti ne osete odlazak, poručila je Grujičićeva.
Navela je da se mora ući u narod sa lekarima opšte prakse, sa porodičnim lekarima koji će biti dobro edukovani i njih moramo motivisati da rade.
