Gotovo svaki drugi građanin Srbije odnosno njih 49% spremno je da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja na crno. To je značajan pomak u odnosu na period od pre pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika, a najčešći razlog za neprijavljivanje je strah od gubitka posla, saopšteno je na konferenciji za medije na kojoj je predstavljeno novo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji.
Veću odlučnost da istupe protiv sive zone građani iskazuju i u ulozi kupaca. Iako 90% njih ističe da redovno dobija fiskalni račun pri kupovini, gotovo polovina nema problem da ga zatraži kada to nije slučaj. Takođe, 31% građana kaže da bi prijavilo prodavca zbog neizdavanja fiskalnog računa, što je bolji učinak u poređenju sa istraživanjem iz 2017, kada se za ovu opciju opredelilo oko petinu ispitanika.
Utisak gotovo polovine građana je da se obim sive ekonomije smanjio u odnosu na prethodnu godinu. Prema mišljenju isto toliko njih, ova štetna pojava je najzastupljenija u sektoru građevinarstva (49%), zatim u trgovini na malo (34%), ugostiteljstvu (23%), zanatstvu i advokaturi. Predsednik Naučnog veća NALED-a Dušan Vujović istakao je da ohrabruju pozitivni trendovi i da je za suzbijanje sive ekonomije najvažnije otkriti je na samom početku, pre nego što uđe u ekonomske tokove.
U vreme kad sam bio ministar, imali smo 700.000 ljudi koji su zvanično radili za minimalac, iako su ekonomski pokazatelji ukazivali da je taj posao trebalo naplatiti više. Ostatak novca su morali da prime na neki drugi način. To je samo jedan od vidova utaje i složeniji deo jeste da okrijemo trag tog novca. Na primer, država bi mogla da smanji porez i doprinose na plate, kada bi više ljudi plaćalo doprinose, rekao je Vujović.
Čak 72% građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, a najčešće je prepoznaju kao rad na crno i utaju poreza. S druge strane, zabrinjava podatak da trećina anketiranih veruje da siva ekonomija suštinski ne utiče na njihov život, a gotovo 20% priznaje da celu ili deo plate prima na ruke.
Ovo sveobuhvatno istraživanje rađeno je za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, zajedničkog projekta Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Slogan Nacionalne inicijative je Bolji način jer smatramo da su prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša očigledne – efikasnost, pouzdanost i praktičnost. Jedan od ciljeva projekta je povećanje prihvatne infrastrukture i zato je osmišljen POS Program, za koji će moći da se prijave preduzetnici i MSP koja žele da instaliraju POS terminal, oni koji žele da prodaju proizvode preko interneta za šta će dobiti softversko rešenje, kao i državne i lokalne institucije, izjavio je Zlatko Milikić, tim lider projekta isped GIZ-a u Srbiji i pozvao sve zainteresovane da posete sajt boljinacin.rs gde je u toku pretprijava za POS program.
Kako je pokazalo istraživanje, svaki drugi građanin koristi neki vid bezgotovinskih plaćanja. Dominantnu ulogu i dalje imaju kartice (73%), dok su najmanje zastupljena instant plaćanja (14%). Bezgotovinski najčešće plaćaju tehniku, nameštaj i kućne aparate, a trećina njih bi želela da se ova opcija uvede i u frizerskim i kozmetičkim salonima, četvrtina u javnim ustanovama i petina u malim lokalnim prodavnicama.
Oni koji plaćaju bezgotovinski navode da je ključni razlog to što ne moraju da nose gotovinu sa sobom, lakše im je i brže da plate bezgotovinski i zato što je manji rizik od krađe ili gubitka novca. One koje koriste gotovinu, popusti u prodavnicima ili poreske olakšice bi ih motivisale da plaćaju bezgotovinski.
