Stanovništvo može biti ugroženo, poručuju iz Zlatiborskog okruga, jedinstveni u težnji da spreče gašenje i sačuvaju delatnosti Službe za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice.
Služba za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice koja, prema tvrdnjama načelnika Radmile Smiljanić spada u najbolje u Srbiji, od sledeće godine bi, uz oko 40 drugih centara, mogla da postane bolnička banka krvi.
Pojedini kažu, samo veliki frižider u koji ćemo trebovati krv. Upozoravaju da se može desiti da ostane prazan. Ne može biti napunjen zalihama krvi od davaoca koji u bolnicu dođu jer Zakon o transfuzijskoj medicini to neće dozvoliti.
Strahuju da će biti onih koji transfuziju neće dočekati na razuđenoj teritoriji najvećeg okruga u Srbiji.
Smiljanić: Novi Zakon o transfuzijskoj medicini predviđa krutu centralizaciju kao princip reforme transfuziološke službe gde vidimo da će doći do urušavanja dobrovoljnog davalaštva.
Usvojeni Zakon o transfuzijskoj medicini Srbiju bliži evropskim standardima, ali Službu za transfuziju krvi OB Užice može da udalji od delatnosti koje samostalno i uspešno obavlja u Zlatiborskom okrugu više od 15 godina.
– Po novom zakonu planirano da Služba za transfuziju Užice, kabineti Priboj i Prijepolje i regionalne službe u Srbiji prestanu da rade oblast davalaštva, motivacije davaoca, oblast prikupljanja i pripreme krvi i krvnih komponenata i oblast ispitivanja krvi na prenosive bolesti i krvne grupe, navodi Radmila Smiljanić, načelnik transfuziološke službe koja je, kako kaže, do sada uspevala da zbrine svakog pacijenta na području sa blizu tri stotine hiljada stanovnika.
Taj broj, podseća Smiljanić, značajno je veći u letnjem i zimskom periodu, sa turistima koji borave na najposećenijoj planini u Srbiji Zlatiboru, Tari, Zlataru ili prolaze okrugom koji se graniči sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom.
Koliko će užičkoj transfuziološkoj službi naredne godine biti potrebno zaliha krvi, moraće da proceni do sredine oktobra. U obavezi je da kao bolnička banka krvi dostavi ovlašćenoj tranfuzijskoj ustanovi godišnje potrebe za krvlju i komponentama krvi.
– To je prosto nemoguće, kaže načelnik Radmila Smiljanić.
– Mi nemamo dovoljno reči da naglasimo koliko je nemoguće predvideti kada će ko imati udes, koje će krvne grupe biti, kada će ko imati težak porođaj, kada će kome pući aneurizma ili čir, kada će oboleti od neke druge krvareće bolesti. Mi jednostavno to ne možemo da predvidimo, naglašava načelnik transfuziološke službe Opšte bolnice Užice dodavši da postoje najave da se krv trebuje jednom, dva puta nedeljno.
Šta može biti?
Zakon koji, kako kaže Smiljanić, ne predviđa hitne potrebe, ukida porodično, namensko davalaštvo. Kaznene odredbe prete bolničkoj banci krvi da dragocenu tečnost za zbrinjavanje ugroženih uzme od davaoca ili rodbine.
– Znači moramo pustiti da pacijent umre, krv ne smemo uzeti, kaže načelnik Službe za transfuziju pri Zdravstvenom centru Užice.
U slučaju nestašice, prema objašnjenju dr Smiljanić, osam sati može proći dok potrebna krv ili njeni sastojci ne stignu do udaljenih opština Zlatiborskog okruga iz ovlašćene transfuziološke ustanove u Kragujevcu koja će, kako Zakon o tranfuzijskoj medicini nalaže, krv i komponente krvi prikupljati, testirati, obrađivati i dostavljati.
U slučaju viška zaliha, pak, kako objašnjavaju transfuziolozi, banke krvi neće moći da neutrošene jedinice krvi zamene svežim, bez fakture.
Transfuziolozi u zdravstvenim ustanovama sa blokiranim računima ne isključuju mogućnost da će takozvana cena krvi porasti sa reformom i nabavkom opreme za četiri ovlašćene tranfuzijske ustanove i da može uticati na trebovanje.
Radmila Smiljanić dodaje da usvojeni zakon ne prate stručno –metodološka uputstva i da nije poznato postupanje i snošenje odgovornosti u hitnim slučajevima.
– Šta ako mi zbrinemo pacijente, sve obezbedimo od tog što smo trebovali, a posle dva sata nam stigne trebovanje sa neonatologije da treba hitna izmena bebi, a mi nemamo krv. Ovo pitam sve građane Užica, u kakvom će nam se svetu rađati bebe. Nama je ta ovlašćena transfuziološka služba potrebna. Mi za nju moramo da se izborimo, kaže Radmila Smiljanić, načelnik transfuziološke službe u Užicu koja, kako naglašava, ima sve što novi zakon prevdiđa da je potrebno službi koja je ovlašćena da radi sa davaocima.
Reorganizacija transfuzioloških službi
Broj ovlašćenih transfuzijskih ustanova, samostalnih Instituta i Zavoda za transfuziju krvi, prema Zakonu, određuje Vlada Srbije, Planom mreže zdravstvenih ustanova.
Prema još nepotvrđenim najavama, biće ih pet, dva u Beogradu, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Dok će se bolničke banke krvi, po novom zakonu, baviti kliničkom transfuzijom i racionalnom primenom krvi u lečenju pacijenata, ovlašćene transfuziološke službe obezbeđivaće potreban broj davalaca krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, pripremaće krv i komponente krvi, sprovodiće kompletna serološka testiranja krvi ili komponenata krvi, kontrolu kvaliteta krvi.
Reforme su, prema ranijim izjavama, uvedene sa ciljem da u Srbiji podignu kvalitet rada tranfuziološke medicine.
Ti ovlašćeni transfuziološki zavodi, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, mogu biti u mestima sa univerzitetskim centrima, a to je jedino što Kragujevac trenutno ima, kaže načelnik Službe za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice Radmila Smiljanić navodeći da je u tom gradu u fazi osnivanja buduća ovlašćena transfuziološka ustanova u koju je planirano da odlazi prikupljena krv stanovnika Zlatiborskog okruga.
Dr Radmila Smiljanić o radu tranfuziološke službe u Užicu
– Kragujevac nema ni potreban kadar, a mi ga imamo. Nemaju opremu, ne rade oblasti koje mi radimo, navodi načelnik službe pri užičkom Zdravstvenom centru koja od 2003. godine samostalno u Zlatiborskom okrugu, na površini od oko 6.140 kvadratnih kilometara, prikuplja, testira i ispituje krv, priprema potrebne krvne komponente za lečenje bolesnika.
Kragujevac u svom Šumadijskom okrugu koji je mnogo manji od Zlatiborskog, navodi Smiljanić, do sada nije bio sposoban da sam uzima krv već je tražio pomoć Instituta za transfuziju Srbije. Pomoć i od Zlatiborskog okruga svake godine traži ta najveća transfuziološka služba u Srbiji, prema rečima načelnika Službe za transfuziju OB Užice, zbog nestašice krvi i odloženih operacija.
– Mi više od 15 godina nismo odložili nijednu operaciju niti smo imali problem sa letnjom ili zimskom nestašicom, kaže Radmila Smiljanić na čelu transfuziološke službe koja, kako podseća, krv prikuplja po regionu sa planinskim reljefima i lošom putnom infrastrukturom i sa, kako navodi, skoro 20 puta većeg prostora od ravnog i gusto naseljenog na kojem te delatnosti obavlja Institut u Beogradu i okolini.
– Sve naše obaveze, čak i prema turistima, sami ispunjavamo, ni od koga ne tražimo pomoć. Ako imamo nestašicu, rešavamo je u okviru našeg regiona i sa našim davaocima, kaže Smiljanić naglasivši da jedinicama krvi, prikupljenih i tokom najmanje sotinu akcija godišnje, zbrinjavaju pacijente iz svih opština Zlatiborskog okruga, ali i bolesne iz Pirota, Kraljeva, Kragujevca, Čačka, pacijente iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske koji se operišu u užičkoj bolnici.
– Kod nas se razvila vaskularna hirurgija. Rade se sve operacije vaskularne koje se rade u Beogradu. Radi se kardiohirurgija, a uskoro obeležavamo stotu kardiohiruršku operaciju. Zahvaljujući tome, naši ljudi ne umiru više na listama čekanja, za ugradnju bajpasa, srčane valvule, navodi Radmila Smiljanić i podseća da se obezbeđuju i trombociti koje često prima veliki broj obolelih od malignih bolesti na zračnoj i hemioterapiji.
– Imamo i informacioni sistem da pratimo put jedinica krvi od davaoca do svakog pacijenta. Imamo automatizovane aparate za obradu krvi na prenosive bolesti i za ispitivanje krvnih grupa. Znači, imamo svu moguću opremu koja je potrebna za rad službe, naglašava načelnik tranfuziološke službe pri Opštoj bolnici u Užicu koja se, u saradnji sa davaocima, može pohvaliti i registrom dobrovoljnih davaolaca po opštinama i krvnim grupama, registrom davaolaca retkih krvnih grupa, dobrovoljnih davaoca trombocita.
– Ukoliko se nabavi jedinstveni informacioni sistem u Srbiji, lako ćemo se uklopiti u taj sistem, dok drugi centri, poput Kragujevca, još treba da ga izgrade, priča za RAM mrežu Radmila Smiljanić, načelnik Službe u Zlatiborskom okrugu koja posle 70 godina rada može biti ugašena.
Smiljanić: Davalaštvo se godinama gradi, a u sekundi može da se sruši
– Ovde se radi o rušenju dobrovoljnog davalaštva, kaže načelnik Službe za tranfuziju OB Užice Radmila Smiljanić.
Navodi iskustvo Hrvata po uvođenju reforme transfuziološke službe.
– Kažu, 20 posto potpuno i do kraja života neće davati krv, 20 posto će davati, onih 60 posto je ciljna grupa sa kojom treba raditi do deset godina, sa neizvesnim uspehom koliko ćete ih vratiti u oblast davalaštva. U prvom momentu ćemo imati 80 posto koji će prestati da daju, navodi Smiljanić.
Poručuje da je zadatak svakog transfuziologa u Srbiji da očuva dobrovoljno davalaštvo jer bez njega, podseća, nema transfuzione terapije.
Pomisao da će stanovništvo biti ugroženo nošenjem krvi iz Zlatiborskog okruga, ujedinila je dobrovoljne davaoce, zdravstvene i političke strukture u nameri da pokrenutom zakonskom inicijativom užička transfuziološka služba dobije ovlašćenja za rad u oblasti davalaštva.
– Imamo specifičnost regiona. Spremni smo na svaku vrstu dogovora. Nešto što je dobro ne sme se uništiti. Nešto što je dobro ne sme se ugasiti, kaže Radmila Smiljanić. Ističe da i dalje očekuju odgovor države, pa i na predlog upućen Ministarstvu zdravlja da transfuziološka služba u Užicu postane subjedinica, izuzetak, nalik na Dubrovnik koji obavlja sve poslove kao i ovlašćene transfuziološke ustanove u Hrvatskoj.
Iskustva drugih moguća u Zlatiborskom okrugu?
Udruženi, još bez odgovora
Sa početkom 2019. godine počinje primena Zakona o transfuzijskoj medicini. Reforma po principu sledivosti uređuje i prati proces prikupljanja krvi i davanja, predviđa uspostavljanje informacionog sistema, jedinstvenog registra davalaca krvi. Prema ranijim navodima nadležnih u medijima, reorganizacija transfuzioloških službi bi trebalo da doprinese stabilnijem snabdevanju zdravstvenih ustanova u zemlji jedinicama krvi, smanjenju nestašica krvi i rizicima od prenosivih bolesti putem krvi, da pospeši upravljanje rezervama krvi.
Zakon se sprovodi, ali i menja
– Moramo da sprovodimo zakon. Na onima je koji su podigli ruku za takav zakon da pokrenu inicijative za njegovu promenu, nedavni je komentar direktora Zdravstvenog centra Užice Miloša Božovića koji smatra da država neće dozvoliti da bolnice i pacijenti ostanu bez krvi.
Postavljeno poslaničko pitanje, uz apel da se razmotri status transfuziološke službe u Užicu
Размотрити могућност да служба за трансфузију у Ужицу задржи свој статус
Zakon o transfuzijskoj medicini je usvojila Narodna skupština Republike Srbije aprila 2017. godine.
O promenama.
U javnoj raspravi o zakonu, Služba za transfuziju krvi OB Užice nije učestvovala jer, prema objašnjenju načelnika Radmile Smiljanić, poziv nije stigao na adrese i brojeve koji su godinama nepromenjeni.
