U predstavi progovaramo o odnosima kako kroz verbalnu, tako i kroz esejističke opservacije autorke komada Tanje Šljivar, ali i o seksualnoj komunikaciji među ljudima, o njenim zloupotrebama i manipulacijama kojima se uspostavlja moć nad ljudima”, kaže Snežana Trišić, rediteljka i scenografkinja predstave „Režim ljubavi”, Tanje
Šljivar, u izvođenju Kruševačkog pozorišta. Oblici te komunikacije su, dodaje, „bazirani i na savremenim oblicima seks – dejting četova i stvaranju mreže velikog broja potencijanih seksualnih i emotivnih partnera.”
Da li je ljubav danas moguća?
– „Apsolutno verujem u to i zbog toga sam uradila ovu predstavu. Njome smo raskrinkavali uzroke koji nas sprečavaju da osetimo i doživimo ljubav. Trudili smo se da raskrinkamo pogrešne mehanizme i modele koji stvaraju sliku ljubavi, ali ne i njenu suštinu. Ljubav je
itekako moguća jer je svojstvena ljudskom biću.”
Na koje mehanizme mislite?
– „To mogu biti tradicionalni modeli, jer se u komadu preispituje patrijarhat kroz lik Miše Džukele, savremenog alfa mužjaka. Nije on nikakav tradicionalni patrijarhalni tip, ali patrijarhat se transformisao, ušao u savremene tokove i ponovo stvara svoje potencijalne
žrtve. Ipak, to je i život koji žele mnoge devojke i bivaju emotivno i seksualno potčinjene u seksualnim i bračnim odnosima. Imam utisak da je patrijarhat promenio svoje ruho, ali ne i svoju suštinu.”
Likovi su zarobljeni na sceni unutar kruga koji postaje ring i prisiljeni su da traže rešenja za sopstvene probleme…
– „Ne možemo očekivati pomoć ni od koga da reši naše probleme. Likovi su sabijeni u taj prostor iz koga nema izlaza. Mi smo rešenje. Rešenje je u nama i među nama. Nema spoljnih faktora, drugih država, planeta… Mi moramo to da rešimo.”
U komadu se čula teza o tome da je ljubav retka ili nemoguća u braku? Zar to nije pesimističan stav?
– „Predstava ironizira različite i prepoznatljive modele odnosa, pokušava da ih razume i pita se zašto ljudi trpe i toliko istrajavaju u nekim oblicima tih odnosa u kojima nisu srećni. Različiti su uticaji sredine, tradicije, nasleđa, karaktera, uzvraćenosti ili neuzvraćenosti, prepoznavanja potreba partnera koje u jednom trenutku prestanu. Nisam pesimistična prema braku. Naprotiv. Kada je to zajedništvo postojano i srećno, to je najbolje od svega, ali je retko.”
Pominje se bračno tržište i tržište ljubavi, što su asocijacije na robu, kapital, profit i moć…
– „Kada zađete po splavovima videćete devojke sa silikonima i skupe automobile. Model
lepote je postao ’pačji kljun’ i devojke masovno ugrađuju u sebe silikone. To više nije samo fizički model vremena, već nešto mnogo strašnije od toga – potreba da se uklopite u kalup koji će biti nečemu ili nekome privlačan, a zapravo je to veoma ružno i nezdravo. Kako to može da se plasira u medijima u tolikoj meri? Ko to nameće? Zašto toliko devojaka to hoće da uradi? Zašto ti muškarci imaju želju za tim i zašto plaćaju da bi takve devojke bile sa
njima? Zamislite koliki je to obrt kapitala. To je i manipulacija ljudima i svet koji nam je podvaljen.”
Ima li izlaza?
– „Naravno da ima. To su ovakve predstave i razgovori o tome. Vrlo sam optimistična i uradila sam ovu predstavu jer verujem u ljubav i istinu.”
Zašto se niste odrekli bar dela teksta, filozofskih i socioloških eseja o seksualnosti koje glumci izgovaraju, prekidaju scene i ponovo se vraćaju tim esejima?
– „To je specifičnost ovog komada, što je vrlo izazovno za režiju i glumu. To je tona teksta koji su glumci sjajno savladali i razumeli ga. Non-stop izlaze iz nekih situacija, distanciraju se od njih i odmah ’upadaju’ u taj filozofski i sociološki diskurs. To nas tera da mislimo o telesnim nagonima, od kojih predstava kreće, do dubljih promišljanja. U tome i jeste subverzivnost ovog komada. Čini mi se da za dublja promišljanja nemamo vremena i traže se sažeti oblici komunikacije. Međutim, htela sam da takav filozofski i sociološki diskurs
ostane u komadu. Zar nismo u stanju da budemo u pozorištu dva sata? Neka bude, možda, i dosadno, teško i zahtevno, ali i zahtevno pozorište treba da postoji.”
Tekst i foto:
Nenad Kovačević
Bilten 8. Festivala Joakim Vujić možete pogledati na linku