Spomen soba nastradalima u Skelanima među planovima Kola srpskih sestara

Saborom Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore narednih godinu dana predsedavaće Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica Kola srpskih sestara Užice od 2000. godine.

Dobitnica je nagrade Humanista godine u organizaciji Užičke nedelje, Plakete grada Užica za rezultate ostvarene u dužem vremenskom periodu, Povelje Kapetan Miša Anastasijević za Zlatiborski okrug za dobročinstvo i humanost. Ona je za jubilej priredila monografiju Kolo srpskih sestara Užice, Misija dobrote(1921 -2022) kao podsetnik na vek dobročinstva, ličnih odricanja, davanja i ljubavi.

U kolu dobrote(AUDIO)

Dužnost je preuzela od Senke Durutović iz Nikšića, predsedavajuće 3. Saborom Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore.

Podsetivši da Sabor okuplja 67 odbora Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore, Slobodanka Mira Stanković Ćirković je istakla da je značajno što se osam novih pridružilo Kolu tokom skupa na Zlatiboru.

Posle Kragujevca, Niša i Podgorice, užičko Kolo je domaćin 4. Sabora Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore. Tokom dvodnevnog skupa na Zlatiboru 14. i 15. oktobra, članice iz oko 40 odbora tog udruženja iz Srbije, regiona i dijaspore su razgovarale o daljim zajedničkim aktivnostima, kako su navele, na dobrobit naroda.

Predsedavajuća Saborom je napomenula da će u narednom periodu više pažnje pokloniti prosvetiteljstvu, jačanju srpske tradicije, kulture i duhovnosti.

U prosvetiteljstvu, na prvom mestu baviti se učešćem i zalaganjem Sabora na rešavanju problematike učenika mlađih razreda i srednjih škola i to kroz zajedničke sekcije i predavanja. Planiramo da organizujemo stručna predavanja iz oblasti zdravstva i vaspitanja. U okviru prosvetiteljske delatnosti Sabora planiramo da Sabor poseti Srpsku gimnaziju Kantakuzina u Zagrebu, te u Sremskim Karlovcima, Tekelijanumu, Matici srpskoj u Novom Sadu i Sent Andreji u Mađarskoj, kazala je za Lunu Slobodanka Mira Stanković Ćirković najavljujući i literarni konkurs Snaga dobrote i drugih programa poput Sačuvajmo od zaborava, Kolo srpskih sestara svom otačestvu, Srpskim pismom i verom do svog identiteta.

Sabor Kola srpskih sestara planira da u Skelanima uredi spomen sobu nastradalima.

Skelani, (mesto u opštini Srebrenica), koga samo Drina deli od Bajine Bašte jedino je mesto u Republici Srpskoj koje nema spomen sobu nastradalom narodu u proteklim ratovima. Nastradalo je 315 ljudi, među kojima 11 nisu bili iz Skelana, a od njih šest je bilo iz Užica. Inicijativa je pokrenuta, formiran je odbor za izgradnju, dobijen blagoslov od mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma i dobijena zgrada starog parohijskog doma za tu namenu. Za rekonstrukciju parohijskog doma nedostaju sredstva, a inače je plan da do juna završe, kada bi patrijarh trebalo da osvešta radove, napomenula je Mira Stanković Ćirković.

Koordinacioni odbor Sabora na Zlatiboru je isplanirao i da posećuje veća svratišta, ali i da pokloničko putovanje i obilazak Srpskih manastira na teritoriji Kosova i Metohije postane trajna aktivnost Sabora Kola srpskih sestara.

Nedavno je Sabor sakupio 12 000 evra da pokloni ataru na prostoru Gračanice, da vladika Teodosije kupi ono što je najpotrebnije za poljoprivredno dobro, napomenula je Ljiljana Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara Niša.

Sabor Kola srpskih sestara namerava i da na mestu Plave grobnice podigne spomen obeležje učesnicima Velikog rata.

Ako ne znamo dokle su granice naše zemlje, treba da pogledamo dokle su grobovi naših predaka, dokle su kosti naših predaka. Na Krfu su na hiljade i hiljade vojnika ostavili živote. Umrli su, ali ne smemo da ih zaboravimo, da ponovo umru. Zato smo se dogovorile da ih, kao Sabor, ne zaboravimo, da na toj zemlji Janisa Janulisa, koji je poklonio zemlju da se na njoj sahranjuju znani i neznani, ogradimo prostor i da napravimo spomenik krajputaša za one koji su tu sahranjeni, kazala je Ljiljana Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara Niša.

Prema navodima Stojanović, Sabor Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore je dogovorio i da naprave dom za decu iz hraniteljskih porodica koja se nisu snašla nakon punoletstva.

To će biti kao kuća mogućnosti, da o njima brinemo dok ne nađu svoje mesto u društvu da ne bi otišli stranputicom, dodala je Stojanović, predsedavauća 2. Saborom Kola srpskih sestara, podsetivši na devizu Kola: Čini dobro, ne pitaj kome.
Zaista je čudesna uloga žena u ovom svetu – da bude i majka, sestra, dobročiniteljka, da bude heroina, da voli bezuslovno, da trpi, da pati, pada, ali uvek i da ustane i ide dalje. Delfa Ivanić i Nadežda Petrović, Mirka Grujić i sve one koje su Kolo osnovale, ostavile su nam putokaz kojim treba da idemo. Zakletva nas vezuje, povezuje i traži od nas da radimo ono što je po načelma Kolo od početka radilo, istakla je Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara iz Niša koje u novembru slavi 120 godina od osnivanja.

Kolo srpskih sestara ove godine slavi 120 godina od osnivanja udruženja, podsetila je Tatjana Marinković, predsednica Kola srpskih sestara Kragujevac i prva predsedavajuća Saborom KSS.

Osnovan Sabor Kola srpskih sestara Republike Srbije

UNESCO je proglasio ovu godinu kao godinu Nadežde Petrović, rođenu pre 150 godina, napomenula je Marinković koja je članica Kola srpskih sestara od 1991. godine i predsednica odbora u Kragujevcu od 2016. godine.
Mi smo sve složne na putu ljubavi, dobrote i milosrđa. Nadam se da će i naša imena biti upisana u istoriju kao što su upisana imena naših velikih žena, naših prethdnica koje su nam trasirale put. Sve dok i jedna Srpkinja postoji, mi ćemo se truditi, raditi i boriti se za očuvanje Srbije i srpstva, poručila je.

Po prvi put na Saboru bila je predstavnica Kola srpskih sestara iz Pariza, Slavica Pešić. U Parizu živi 53 godine i deluje u udruženju koje okuplja mlade sestre.

Predsednica nam je mlada, majka troje dece. Ja nemam dece i kada sam otišla u penziju, posvetila sam se humanitarnom radu. Po Srbiji sam išla u porodilišta i nosila humanitarnu pomoć. Niko nije hteo novac, pa sam nabavljala šta im je potrebno. Išla sam u Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Niš, Paraćin, Čačak, svugde sam išla- u starački dom u Kragujevcu, jedno deset puta u dečji dom Mladost u Kragujevcu, kojeg je vladika Sava osnovao. Posvetila sam se tome, kazala je Pešić pojasnivši da je Kolo u Parizu po prvi put uspostavilo komunikaciju sa sestrama iz Srbije.

U kolu više od veka(AUDIO)

Mi smo jedno i jedno ćemo biti i ostati. Ne zaboravimo tradiciju, naše stare, našu prošlost, kazala je pred okupljenim sestrama Srpkinja iz Crne Gore Senka Durutović, predsedavajuća 3. Saborom Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore.

Čovek vredi onoliko koliko da drugome, poručila je sa skupa na Zlatiboru koji je sabrao sestre iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije i Hrvatske, ali i iz Londona, Pariza i Kanade.