Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić tvrdi da zaštitne opreme za zdravstvene radnike i pacijente ima sasvim dovoljno i da se ona isporučuje na dnevnom nivou, u zavisnosti od potreba kliničkih centara i ostalih zdravstvenih ustanova.
Zastoji se, kaže Radojević Škodrić za Tanjug, povremeno pojave i to na relaciji Klinički centri – direktori zdravstvenih ustanova na lokalu, ali se u takvim slučajevima veoma brzo reaguje.
„Vodimo stanje zaliha na dnevnom nivou. RFZO dobija koliko je ustanovama potrebno još zaštitne opreme, a isto tako vodimo računa i koliko je i kakvo stanje njihovih zaliha, dakle, koliko u datom momentu svaka zdravstvena ustanova ima na raspolaganju. Na osnovu toga mi raspoređujemo na dnevnom nivou“,
kaže Radojević.
„Zašto je bitno na dnevnom nivou? Zato što mi vodimo računa i o broju zaposlenih i o broju pacijenata. U jednom momentu imate veći broj obolelih u Novom Sadu, pa onda u Beogradu, pa Kragujevcu, u Beogradu nisu sve bolnice pođednako zauzete.. Zato vodimo računa da one koje imaju više pacijenata u tom momentu dobiju nešto više opremeAli, svi dobijaju u svakoj raspodeli opremu“, ističe direktorka RFZO.
Iz centralnog magacina RFZO opremu šalje u u magacine kliničkih centara, dakle Novi Sad, Kagujevac, Niš, Beograd i Kosovska Mitrovica, a onda ide dalja raspodela, objašnja Radojević kako oprema stiže do zdravstvenih ustanova u manjim gradovima.
„Kada pošaljemo opremu u centralne magacine, direktori kliničkih centara zajedno sa direktorima filijala RFZO na lokalnom nivou vrše raspodelu ostalim zdravstvenim ustanovama, a to su domovi zdravlja, instituti za javno zdravlje, specijalne bolnice“.
Šta može da bude realan problem na lokalnom nivou – direktorka RFZO navodi da je nekad problem što direktori centara u tom momentu ili ne pozovu sve direktore ili, navodi ona, nekad postoji izvesna usporenost:
„Direktori ne reaguju, ne zovu direktore kliničkih centara i oprema se neko vreme zadrži, a rasporedeljena je i nalazi se u magacinima. Mi iz centrale se upravo zato trudimo da pozivamo direktore na lokalu, opemenemo, pitamo da li su rasporedili opremu, naročito kada raspoređujemo novu opremu da bi ispraznili magacine“.
Kako ističe direktorka RFZO, upravo iz razloga da se ne bi zadržavala oprema, iako bi njima bilo mnogo lakše da raspoređuju na sedmičnom nivou, oni je rasporedeljuju na 24 sata ili nekada na 48 sati, da se ne bi dešavalo zadržavanje opreme i neka vrsta pasivnog ponašanja.
Nema problema ni sa dezinfekcionim sredstvima, dok zaliha testova ima za dve nedelje, a uskoro stiže noviih 500. 000.
„U jednom momentu smo zaista imali problem sa dezinfekcionim sredstvima, ali smo se vrlo brzo organizovali sa sopstvenom proizvodnjom. I za dezinfekciju radnih površina u bolnicama i za proizvopdnju alkohola. Sada stojimo dosta dobro , mi ih takođe raspoređujemo na dnevnom nivou, a trudimo se da ih rasporedimo u periodu od sedam dana. Za sada se ustanove RFZO ne žale i ne urgiraju za dobijanje veće količine“.
Što se tiče testova, postoje, kaže, dve vrste – PCR testovi i brzo kapilarni.
„PCR su pouzdaniji, kako struka kaže i rade se na Torlaku i u laboratoriji u Batajnici. Imamo još nekoliko laborataorija, a u jednom momentu smo ih centralizovali, popisali kadar, tehničke mogućnosti, broj testova da bi mogli da rade u maksimalnom kapacitetu. Po našim analizama, sada imamo testova za još dve nedelje. I tu je problem u nabavci, isti kao za respiratore, i njih uglavnom uvozimo iz Kine, a vodimo računa da ne uvezemo testove koji nisu adekvatni. Brze kapilarne smo naručili 500.000, treba da stignu za sedam i 10 dana. Videli ste kakav je problem sa transportom, ali smo ih kupili“,
istakla je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić.
