U Srbiji ima više od 11.000 bujičnih vodotokova, a zbog klimatskih promena koje donose obilnije padavine i eroziju zemljišta bujične poplave će biti sve češće i veće, ocenila je Milica Caković, istraživač-saradnik na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
–Problem poplava nije samo problem velikih gradova i velikih reka koje kroz njih protiču. Kada govorimo o bujičnim poplavama, ključ je pre svega u prevenciji, i to tamo gde one najčešće nastaju – u brdima i planinama, istakla je Caković u autorskom tekstu za portal Klima101.
Istraživanja su otkrila između 11.500 i 12.500 bujičnih vodotokova na području Srbije. Većina zabeleženih bujičnih poplava dogodila se južno od reka Save i Dunava, a posebno su pogođeni slivovi Kolubare i Zapadne Morave, Južne i Velike Morave.
U periodu od 1915. do 2019. na teritoriji Srbije registrovane su 2.122 bujične poplave, u kojima je život izgubilo 193 osobe, ali se ti podaci odnose samo na dokumentovane bujične poplave.
Kritični periodi za Srbiju su kraj proleća, zbog najintenzivnijih padavina i kraj zime, zbog otapanja snega i jakih kiša.
Međutim, istorijski podaci ukazuju na to da su se bujične poplave događale i tokom letnjih meseci, u sušnim periodima, kada je struktura zemljišta poremećena i kada je ono veoma podložno eroziji, navela je Caković, podsećajući da se jedna od takvih letnjih bujičnih poplava desila u Beogradu u julu 1999, u slivu Topčiderske reke.
Caković ističe da su, za razliku od rečnih poplava kada se mogu pratiti porast vodostaja i preduzeti pravovremene mere zaštite, bujične poplave nepredvidive.
Uređivanje oblasti u najvišim delovima slivova, gde se aktivira bujični talas, ključno je u zaštiti od bujičnih poplava, pored zaštite donjih, naseljenih delova sliva.
–Na raspolaganju su nam različite strategije zaštite. Nije u pitanju samo izgradnja pregrada, kanala ili nasipa – u borbi protiv bujičnih poplava korisno oruđe čine i akcije kao što su pošumljavanje ili obnova poljoprivrednog zemljišta, ali i čitav niz drugih mera, objašnjava Caković.
Kao primer dobre prakse navela je projekat zaštite veka na području Grdeličke klisure i Vranjske doline, sproveden sredinom 20. veka.
Naime, usled intenzivne eksploatacije šuma, kao i brojnih neuređenih bujičnih slivova, ovo područje bilo je pretrpelo značajne ljudske gubitke i materijalne posledice zbog poplava. Takođe, u pitanju je bilo područje važnih međunarodnih saobraćajnica koje su često bile pogođene prekidima saobraćaja usled bujičnih poplava, odrona i klizišta, a koji bi trajali i do 15 dana.
–Kao odgovor na ove izazove, izgrađen je niz tzv. tehničkih objekata (pregrade, pragovi…) koji su uticali na smanjenje erozije, ali je paralelno sa tim sprovedeno i planirano pošumljavanje i prateći biološki i biotehnički radovi na površini od oko 120.000 hektara i usvojena zabrana kresanja lesnika i ispaše stoke, navela je Caković. Dodala je da su kasnija istraživanja pokazala da je ovaj niz mera drastično uticao na smanjenje erozionih procesa, kao i na učestalost bujičnih poplava.
Usled klimatskih promena, sve su učestalije i intenzivnije kišne epizode, koje imaju direktan uticaj na rastući trend bujičnih poplava.
