Simboličnim preuzimanjem pastirskog štapa, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović preuzela je trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom u ime Republike Srbije, u sklopu Sedme konferencije Karpatske konvencije – COP7 u Beogradu.
Vujović je rekla da joj je drago što je Beograd domaćin ovog značajnog skupa i to u godini u kojoj se obeležava 20. godišnjica postojanja Karpatske konvencije, kojoj je glavni cilj da se obezbedi održivo korišćenje prirodnih resursa. Skup je organizovan u partnerstvu sa Programom ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Sekretarijatom Karpatske konvencije.
- „Štap koji sam preuzela zajedno sa predsedavanjem Karpatskom konvencijom, podseća da je nekada priroda korišćena na održiv način i podseća nas na obavezu da ostanemo uporni i istrajni i da mislimo dugoročno o zaštiti prirodnih vrednosti. To je moguće ukoliko svako u svojoj zemlji, ali i svi zajedno u Karpatskom regionu, kroz rad spajamo tradicionalne vrednosti i primenu inovativnih rešenja zasnovanih na prirodi. Karpatska konvencija i njeni protokoli, predstavljaju dobar mehanizam za očuvanje prirodnih resursa i održivi razvoj celokupnog regiona. Srbija će sada imati još važniju ulogu jer, preuzimanjem predsedavanja, preuzimamo i veću odgovornost za realizaciju ciljeva Karpatske konvencije“, rekla je Vujović dodajući da će Srbija nastaviti da podržava regionalnu saradnju, ali i globalne inicijative i međunarodne ugovore, poput UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti i Ramsarske konvencije.
Karpatska konvencija okuplja sedam zemalja Karpatskog regiona – Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Ukrajinu i Srbiju.
Ministarka je rekla da su dosadašnji primeri dobre saradnje međunarodno priznati lokaliteti, koje je prepoznao i UNESKO – rezervati biosfere „Golija-Studenica“ i „Gornje Podunavlje“, Geopark „Đerdap“ i Prekogranični rezervat biosfere „Mura-Drava-Dunav“. Dodala je da su za bolju zaštitu prirode Karpata, neophodni čvršći zeleni mostovi saradnje na novim projektima koji vode ka održivoj budućnosti.
