Jedan od najznačajnijih datuma za istoriju Srba je 15. februar, pošto se taj dan obeležava u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka i proglašenje prvog Ustava, a pada i na crkveni praznik Sretenje Gospodnje.
Dan državnosti ove godine biće obeležen polaganjem venaca i odavanja počasti prvo na Avali na Grobu Neznanog junaka gde će izaslanik predsednika Republike Srbije ministar Nikola Selaković položiti vence, prenosi Danas. Zatim će biti državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti kod Spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu u Aranđelovcu, a u 14 časova će biti polaganje venaca i odavanja počasti u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, zadužbini kralja Petra Prvog u Topoli, gde će prisustvovati predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kao i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Tog 15.februara 1804.godine prvi put od turske okupacije srpski narod je pružio organizovan otpor u cilju oslobođenja od turskih dahija. Nakon Seče knezova kao pokušaja zastrašivanja ustanika, ugledni Srbi tog vremena okupili su se u Orašcu i doneli odluku o podizanju Prvog srpskog ustanka, a na mesto vožda postavljen je Karađorđe Petrović.
Nakon toga usledilo je donošenje prvog ustava Kneževine Srbije – Sretenjskog ustava – 1835. godine, u tadašnjoj prestonici, Kragujevcu. Tvorac Ustava je Dimitrije Davidović, inače novinar, političar i diplomata, jedan od osnivača prvih srpskih dnevnih novina, Novina serbskih. Sretenjiskim ustavom, koji je bio urađen po uzoru na francuske ustavne povelje ograničen je Milošev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Zahvaljujući njemu vlast je bila podeljena na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, koja nije bila potpuno ostvarena.
Po prvi put ovim ustavom su bila garantovana prava neprikosnovenost ličnosti, kao i pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja. Mađutim zbog pritiska Turske, Austrije i Rusije, Ustav je već u martu stavljen van snage, a njegov tvorac je proteran iz službe.
Sretenje se kao Dan državnosti slavilo od nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je u Titovo vreme zamenjen Danom republike, 29. novembra. Ipak, odlukom Skupštine Srbije 10. jula 2001. godine, Sretenje ponovo postaje Dan državnosti od 2002. godine, a 10 godina kasnije taj dan obeležava se i praznuje 15. i 16. februara.
