Sretenje se slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi. Predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
To je bio prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama. Novorođenog Hrista u naručje je primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.
Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč “sretenje” označava susret.
Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u 6. veku u vreme cara Justinijana.
Prema narodnom verovanju, smatra se da se na današnji dan susreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta.
Veruje se da će, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima potrajati još šest nedelja.
Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime.
Postoji verovanje da devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.
