Poljoprivredni proizvođači krompira iz zapadne Srbije zamolili su vlasti da im se dozvoli setva za vreme policijskog časa, subotom i nedeljom, jer im je u ovo doba dragocen svaki minut proveden u polju.
„Šta sa svojom njivom da radi seljak koji nesme da izađe iz kuće u subotu i nedelju? Da mejlom komunicira sa nekim? Nije mu dozvoljeno da se udalji 100 metara od kuće iako u selu nema nikoga niti će on zaraziti nekoga, niti će neko zaraziti njega, niti može da nađe neku drugu radnu snagu već je osuđen da se uzda u ukućane i svojih deset nokata. A doneće korist državi i svima nama da se prehranimo u ovom vremenu” kazao je za agenciju RINA, Ratko Vukićević vlasnik preduzeća „Agromobil“ i najveće srpske kooperative za krompiraše koja obuhvata proizvođače iz oko 600 sela.
Ovaj deo naše zemlje, inače, izuzetno je značajan za ratarsku proizvodnju krompira, jer se oko 15 odsto srpske produkcije, koja se kreće do 700.000 tona godišnje, odgaji upravo u Moravičkom okrugu, u atarima oko Ivanjice, Lučana i Guče, Čačka i Gornjeg Milanovca, i dodao da setva krompira upravo kreće na nižim nadmorskim visinama dok će recimo, na visovima Golije početi tek krajem aprila.
„Prethodna sezona bila je izuzetna, skoro svakog dana iz Guče je išao šleper merkantilnog krompira ka velikim kupcima, a ovih dana je potražnja iz trgovačkih firmi prema nama još veća, jer nerade pijace. Trenutno je cena merkantilnog krompira oko 50 dinara za kilogram, deo smo izvezli u Crnu Goru i ostalo nam je tek stotinak tona. Nešto ćemo pričuvati za Sabor trubača u Guči, ukoliko ga bude“, naglasio je Vukićević.
Dugogodišnji saradnici, zahtevaju da se borimo za dozvole da obrađuju okućnice, potrebe Srspkog seljaka u borbi za egzistenciju. Ovaj privrednik stalno naglašava da su srpskim proizvođačima neophodne kooperative, po ugledu na Holandska udruženja poljoprivrednika, u suprotnom, odsekli smo granu na kojoj sedimo.
„Svi moji udruženi proizvođači predaju krompir nama i nemoraju da idu na pijac, a danas pijace ionako ne rade. To je obrazac kako se ponašati u krizi i van krize. Roba mora biti u kooperativi, na jednom mestu, upakovana u magacinu, to prepoznaju veliki kupci“.
RINA
